Opštinske novine

712

Београдске општинске новине

ван Америке. Американци позивају само тениске асове, а ако још неко жели да учествује онда може доћи о трошку свога савеза. Из Европе ове године били су позвани само Французи, Енглези и Кукуљевић и Пунчец. У Форест Хилу Пунчец је изгубио у осмини финала од Макоа. Овај резултат изгледа на први поглед неповољан, али није тако. Пре свега, Мако се у Форест Хилу налазио у изванредној форми. Он је победио чак и Бромвича, првака Аустралије, кога спомињу као наследника Доналда Баџа, ако овај пређе у професионалце. Мако се пласирао у финале, а то значи да је Пунчец изгубио од играча који је после Баџа имао највише успеха на овом турниру. Европски играчи уопште тешко могу да продру на америчким турнирима. Тамо се игра под сасвим другим околностима него у Европи. Игралишта су покривена травом, а киша врло често пада. По клизавом терену тешко се креће и још теже се управља лоптом, јер она другојачије одскаче него на тврдим теренима. Амерички играчи су навикнути на игралишта покривена травом, јер на њима играју преко целе године, а поред тога, да се не би често клизали, носе ципеле са дугачким клинцима. Исте овакве ципеле носе лакоатлетичари. Терен се, наравно, квари од оваквих ципела, појављују се рупе и када лопта у њих удари онда мења правац и не отскаче добро. На све те околности европски играчи нису свикли и отуда се догађа да неки сасвим непознат амерички играч елиминише већ у првом колу неког познатог европског играча, као што се то догодило ове године са Французом Дестермоом. Амерички играчи, приликом гостовања по Европи, пролазе исто тако лоше као Европљани у Америци. Код нас су терени тврди и не одговарају игри Американаца. Мако је, на пример, приликом турнеје са Баџом по Европи, прошао врло рђаво. Тучен је често од сасвим безначајних играча. Због свега тога Пунчец и Кукуљевић прошли су доста добро у Америци. Обојица су елиминисани од најбољих америчких играча, Пунчец од Макоа, а Кукуљевић од Сиднеја Вуда. Престоница се све више интересује за тенис У Београду тениски спорт се није развијао тако брзо и успешно као у Загребу. Разлози су многобројни. Пре свега, Загрепчани су имали ту срећу да пронађу неколико изванредних талената, који су својим успесима успели да заинтересују публику и да створе леп број сталних тениских посматрача. Повећањем броја гледалаца порастао је И приход и Загрепчани су кратко време имали довољно материјалних могућности да тениски спорт популаришу у Загребу. Југословенски тенис савез, нажалост, није обраћао пажњу и на остале спортске центре и отуда се тениски спорт развијао гигант-

ским корацима само у Загребу. Иако му је то била дужност, Савез није учинио ништа да ее публика и у другим местима заинтересује за тенис, а нарочито омладина, чиме би се, неоспорно, учинило много за напредак наше тениске класе. Због оваквог става ЈТС-а београдски функционери дуго времена нису могли ништа да учине за развој тениског спорта у Београду, тим пре што су наши тениски асови били толико заузети утакмицама у Загребу и иностранству да нису могли да гостују и у Београду. Почетком ове године ситуација се, међутим, знатно поправила. Београдски функционери постали су веома марљиви и успели су да изазову прилично интересовање међу београдском спортском публиком за тениски спорт. Нзихов рад био би знатно олакшан да је наишао на потпору савеза. Да је ЈТС одредио да се неколико утакмица за Девисов куп одиграју у Београду, у престоници бисмо већ данас имали исто тако бројну пу-

Митић — Кукуљевић (карикатура Брапка Петровића) блику као у Загребу. Међутим, за последњих деоет година, у Београду није одиграна ни једна међународна тениска утакмица. То је, углавном, разлог декаденцији која је претила да сасвим уништи овај леп спорт у престоници. Срећом, Београђани су се на време