Opštinske novine

Јавне библиотеке и слободно радиичко време*)

Осмочасовни рад, четрдесеточасовна радна недеља један је од многобројних социјалних проблема данашњице, који, као и свака друга новина, има своје ватрене приврженике, & исто тако и противнике. Једни виде у успешном решењу овог проблема смањење беспослице и суперпродукције, други, опет, оштећење привреде. Како ће се то питање решити и када, — у неким се земљама већ чине покушаји да се оно и у пракси примени, — зависи од разних услова и чишеница. Нас, међутим, ово питање интересује само у толико што је оно у тесној вези са другим једним питањем, а то је корисна употреба слободног радничког времена. Ма да, казали смо, све земље нису усвојиле овако радно време, ипак, радништво данас има много више слободног времена него што га је имало до пре једно двадесетину година, када се радна снага искоришћавала до максимума, до исцрпљења. На који начин искори^тити ово слободно време? Пружити раднику осим телесног одмора још и духовног задовољства, пружити му забаве и разоноде које ће не само разведрити и развеселити његов дух, већ му бити и од користи, то је тај други проблем којим се баве не само радничке организације, синдикати и друге социјалне институције, већ у неким земљама и сама држава узима иницијативу за целисходно и брзо решење овог питања. Откуда одједном то велико интересовање за радништво, за његов одмор, па чак и за његову разоноду? Политика је то, али паметна, најкориснија и најздравија од свих политика. Створити од радника задовољног члана друштва, привезати га за родну груду, одстранити од разних деструктивних утицаја под које неминовно долази уз безпослено седење по кафанама, значи избити комунизму многу оштрицу из руку, парирати га на један хуман и, по цео један велики сталеж, користан начин. — Али оставимо на страну комунизам, тај можда и преувеличани баук, евоцирајмо само за часак ону тешку и болну слику коју је свако од нас ако не видео, онда о њој слушао или читао, слику радника који своју тешко стечену недељну зараду пропије и прокоцка у кафани, док код куће жена и деца у очајању и страви чекају мужа и родитеља. Довољно је, понављамо, сетити се тога па увидети од колике је социјалне важности и потребе повољно и брзо решење овог питања. Како су га и на који начин поједине земље решиле, у колико су уопште томе и при-

*) Поводом књиге „ВЉНоЊе^иев рориШгеб е1 1ох51г5 оиупегб",

ступиле, није нам познато, али једна земља је много учинила у том правцу, Немачка. Иницијативојл државе, у Немачкој је створена моћна организација Кгаћ Љгсћ РгеисЈе снага кроз радос.т — којој је стављено у задатак да реши <>во питање. Ево како је она то урадила: водећи кругови ове организације на челу са Ог. 1,еу-ом стали су на гледиште да слободно раднич;со време треба искористити у циљу подизања културног нивоа радника, појачања квалитега његове стручне способности, очеличења тела и упознавања отаџбине. Ради тога, да би радништво упознали са културним тековинама народа, организација Кгаћ сЈигсћ Ргеис'е унела је у свој програм посећивање музеја и историских споменика Немачке и приређивање уметничких изложби у самим индустрисккм предузећима. Тако је само у једној години приређено у разним предузећима 602 излзжбе. — Да би радништву омогућило чешће посвећивање позоришта, К. ј. Р., поред својих позоришта, има уго*воре са скоро свим већим немачким позорницама да се специјално за раднике и уз повлашћене цене дају повремене претставе; осим тога 30 путујућих позоришта (ШапсЈегБић пеп) уговором су обавезни да по мањим местима приређују претставе за раднике. Исто тако приређују се и разни концерти инструментални и вокални, на којима учествују познати певачи и диригенти као Риг1\уап^1ег п бсћигјсћ! а често се ти концерти одржавају и по фабрикама. За појачање квалитета способности у појединим струкама одржавају се нарочити вишенедељни течајевл, као и течајеви немачке историје, фолклора и страних језика. Телесној култури поклања се велика пажња. Лака атлетика и сви други спортови негују се не само у нарочитим спортским центрима, већ и сва г.ећа предузећа имају своја вежбалишта где цело особље, на смену, учествује у вежбама. Велики годишњи одмор спроводи се с планом и тежњом да радништво у екскурзијама и излетима упозна лепоте своје земље. К. с1. Р има своје специјалне лађе којима радници праве излете дуж Рајне, а одлазе и у иностранство: Норвешку, Шпанију, Италију. Ове године дошла је једна група излетника и на наше море. Да би се све ово извело треба, наравно, имати организационог смисла, а тога Немци имају довољно, а затим и материјалних средстава. Држава је помагала организацију док је ова ступила на снагу. Сад К. с1. Р. сама изводи све ове подухвате јер сваки њен члан плаћа годишње 0.30 -0.50 марки а за учествовање на појединим курсевима још по 3.50 марки, незапослени плаћају упола. Радници имају