Opštinske novine

6

Јввне библиотеке и слободно радничко време

719

државање библиотека издаје се годишње 6,000.000 марака. Од свих својих библиотека по унутрашњем уређењу, организацији рада и резултатима које постиже, Немци истичу Лајпцишку градску библиотеку, односно библиотеке. Уместо једне централне библиотеке Лајпциг има у четири главна кварта по једну библиотеку, које само својом организацијом, методама и циљем чине целину. У Лајпцишким библиотекама каталози који стоје на расположењу читаоцима, међу којима има највише радника, сређени су по предметима културног или актуелног значаја. Свака књига окарактерисана је са по неколико речи; ново набављене књиге приказују се читаоцима у њиховом дневнику: „Дневник читалаца." Да би читаоцима, нарочито новим, помогли да се снађу у библиот ;и, стоји им на расположењу нарочито одређени библиотекарски чиновник, који даје упуте, савете, објашњења. На тај начин ,ствара се тесна, интимна веза између читалаца и библиотеке. Да би веза између читалаца-радника и библиотеке била тешња и трајнија, организована је сарадња између радничких синдиката и библиотека. Лига радничких синдиката у Лајпцигу одредила је 5 радника да је претстављају у комитету, где они износе мишљења и жеље својих другова. Тесна веза постоји и између библиотека и Народног универзитета. У Лајпцишким градским библиотекама, поред сале за читање и издавање књига, постоје сале за читање новина и часописа као и специјалне сале за децу. Велика већина деце, којих има почев од 10 година ,припада радничком сталежу. Обим и делокруг рада Лајпцишких градских библиотека приказаће нам најбоље следећа мала статистика: Лајпциг је 1930 год. имао 700.000 становника. Исте године његове библиотеке посетило је 30.000 читалаца, а издато је 369.000 свезака. Од поменутих 30 000 читалаца, радника је било 14.000, тј. 49%. Од тих 14.000 радника 21°/о су од 14—18 година, а 79% су старији; 25% припада женском полу а 75% мушком. Једну трећину од целокупног броја читалаца сачињавали су незапослени. Трошкове око изражавања градских библиотека у Лајпцигу сноси општина и они су 1930 год. износили 450.000 марака. У бившој Аустрији јавне библиотеке припадају махом приватним удружењима и издржавају се од чланарине коју плаћају читаоци, и која месечно износи до 1.50 шилинга. Општина не даје никакву субвенцију, али се зато само у Бечу 66 радничких библиотека налази у општинским зградама. Главна бечка јавна библиотека је 2еп1га1 ВЈБКоШек и служи као допуна универзитетске библиотеке, јер има врло велики број научних дела. 1930 год. поменута библиотека имала је 21.000 читалаца, а издала је 750.000 свезака. Радничке библиотеке имале су исте године 20.000 читалаца а издато је преко 2,000.000 књига.

У Белгији је култ књиге од увек био јако развијен, а од увођења осмочасовног рада, одмах после рата, библиотеке добијају још већи значај и зато је још 1921 год. донет закон о отварању јавних библиотека. Овим законом ишло се за тим да што већи број општина оснује библиотеке, ма да нису формално обавезне да то чине, као што је случај у Чехословачкој. По том, белгиском, закону, ако у некој општини не постоји ни једна библиотека, општина је дужна да оснује и издржава библиотеку ако то тражи једна петина гласача; дозволом краљевом могу се и две или више општина сложити да оснују заједничку библиотеку. Свака општина која има библиотеку дужна је да даје на њено издржавање бар 25 сантима на сваког становника; само што је овај минимум скоро увек премашен. Тако само једна од осам општинских библиотека у Лијежу располаже годишњим кредитом од 100.000 франака за набавку књига. Што је нарочито важно, све те библиотеке и држава помаже материјално ако одговарају постављеним условима, од којих су најважнији: да је библиотека смештена у пристојну зграду; да је бесплатна; да се потчињава државној контроли и да библиотеком управља библиотекар, без разлике пола, који има стручну сведоџбу или више образовање. Овај закон донет је 17 октобра 1921 године, а 1922 год. Белгија је имала 1.370 јавних библиотека признатих од државе, које су у току поменуте године издале 2,686,313 свезака. Из године у годину број библиотека се стално увећавао, тако да је 1929 године број јавних библиотека износио 2.188, а на читање је издато 7,181.437 свезака. У Шпанији до 1931 год. држава није учествовала ни у стварању ни издржавању јавних библиотека. Маја 1931 год. поетседничким декретом установљене су Педагошке мисисије, потчињене Министарству просвете, а којима је управљао комитет од 16 чланова, с циљем просвећивања становништва, нарочито сеоског. Да би се у томе успело највећа пажња поклоњена је оснивању мањих јавних библиотека, сталних као и покретних. Од маја 1931 до маја 1933 год. основано је 1487 библиотека у свима шпанским провинцијама, а нарочито по забаченим селима где је дотле било немогуће доћи до књиге. Библиотеке су махом отваране по школама, радничким идругим удружењима. Осим ових библиотека, које су основале поменуте педагошке мисије, и поједине општине оснивале су и издржавале јавне библиотеке. У Француској, као уосталом/ у већини других држава, јавне библиотеке приступачне су како интелектуалцима тако и радништву. Париз има поред 20 централних библиотека и 60 библиотека по квартовима, смештених већином по школама и које најчешће посећују