Opštinske novine

876

Београдске општинске новине

пружао — тужбу на Државни савет. Поглаварство није тако поступило, у својству самоуправе није поднело тужбу Државном савету поотив министровог решења, него је као грађевинска власт првог степена поново донело одбијајућу одлуку по спорном предмету — одлука Г.О.бр. 2648/37 — образлажући је оним разлозима за које је Министар грађевина као виша власт нашао да немају основа у закону, што значи да је Поглаварство као нижа власт донело одлуку противну примедбама министровог решења као више власти, чиме се огрешило о закон, па је, према томе, министар правилн^ поступио кад је поништко њену такву одлуку, а и тужба јој је неумесна и као таква одбачена. Стога је пресуђено као у диспозитиву, о чему пресудом у препису известити заинтересоване стране." Градски службеник именовањем за претседника општине престаје бити службеник, јер се ти положаји искључују. По оеом питању је интересантно решење Државног савета бр. 26752 од 24 новембра 1937 год., ко;им је расправљен следећи случај: „Градско веће града Петровграда расправило је одлуком од 11 септембра 1937 год. да је Владив Милорад градски финансиски саветник само замењизао односно вршио службу претседника градске општине у времену од 22 јула 1935 до 12 фебруара 1935 г. и да услед тога није настао прекид његове службе градског финансијског саветника. Банска управа као надзорна власт гадржала је ову одлуку од извршења, на оснозу § 134 Закона о градским општинама, узимајући да је Владив постављењем за претседника градске општине престао бити градски службеник, према чему је, с обзиром на одредбу § 25 Закона о градским општинама, настао прекид у његозој служби градског службеника, пошто се иначе ози положаји искључују. Протизу овог решења поднело је жалбу Градско поглазарстао с предлогом да га Државни савет понипгги. Државни савет је нашао, да је жалба неоснована. Одлуком Банске управе бр. 1927 од 15 јула 1935 г. постављен је Владиз Милорад за претседника градске општине, а не за вршиоца дужности претседки:;а, како градско веће у својој одлуци тврди. То следује из текста ове одлуке у којој стоји: „да се разреши дужности претседника градске општине у Петровграду Берберски Ђурица а на тако упражњено место да се постави Владив Милорад, градски саветник исте општине." Према овоме Владив Милорад је од дана постављења за претеедника, односно дана пријема ове дужности, па до дана накнадног разрешења и враћања на ранију дужност, (одлука Банске управе од 1 фебруара 1936 II бр. 183) био претседник градске општине, а не вршилац дужности претседника. А по § 25 Закона о градским општинама положаји претседника и градског службеника искључују се. Саним тим што се Владив Милорад примио положаја претседника градске општине престала је, с обзиром на ову одредбу, његова дотадашња служба градског службеника. При томе је без важности околност што иза постављења за претседника није следовало и формално разрешење дужности градског службеника, јер

самим пријемом дужности поетседника од његовог претходника на томе положају он је по самом закону престао бити градски службеник. И кад је градско веће, насупрот наведеном пропису, узело у својој одлуци да код Владива Милорада није настао прекид службе градског службеника пријемом службе претседника, онда је таква одлука према изложеном била противна закону, па се као таква морала и задржати од извршења на основу § 134 Закона о градским општинама, као што је овде и учињено. Жалба је према овоме неоснована, па се стога морала одбацити." Надзорна државна власт решава по слободној оцени спор између општина о исправци њихових граница, пошто претходно покуша међусобни споразум између тих општина По овом основу била је одбила надзорна власт захтев једне општине за исправку њене границе према другој суседној општини. У својој тужби на Државни савет заинтересована општина контестирала је слободу одлучивања надзорне власти у овом питаљу. Међутим, Државни савет својом пресудом бр. 14549 од 22 јуна 1938 год. одбацио је тужбу и заузео напред означено становиште са следећих разлога: „У § 5 Закона о општинама прописано је да о поправкама граница између појединих општина одлучује бан, а ако су у питању општине разних бановина — Министар унутрашњих послова. Закон не одређује ближе како ће се по оваквим захтевима поступити, нити кад ће их уважити, већ само да се између интерзсованих општина мора покушати међусобни споразум. Значи да је покушај споразума обавезан, а иначе о умесности захтева власт одлучује по слободној оцени, пошто иначе у том погледу није везана законом. У овоме случају споразум је покушан, али није успео, што је констатовано у решењу првостепене власти. Даље власт је ценила оправданост поднетог захтева и нашла да је неуместан, па га затим одбацила. Противу такве одлуке тужба на Државни савет није допуштена према чл. 19 тач. 3 Закона о Државном савету и управним судовима. Тврђење тужбе, да власт по оваквом питању не може одлучивати по слободној оцени већ по томе што је обавезна на спровођење извесног поступка, као што покушај споразума, Државни савет није могао уважити. јер закон не поставља никакве услове у начину решења овог питања, и поред тога што решење истог ставља у надлежност власти, а то значи да га има решавати пга слободној оцени, што је у осталом у сагласности са природом саме ствари. Тужба се према овоме показује као неоснована, па се као таква морала одбацити, како је овде и пресуђено." Љубомир Ж. Јевтић, секретар Државног савета

Власник : Градско поглаварство Београд. — Уредник : Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд