Opštinske novine

3

Спортске грађевине у Београду

17

и највећи стадион у држави; наравно, у колико дотле не буде изграђен Олимписки стадион у Доњем граду. Припреме за изградњу Олимписког стадиона На последњем конгресу Међународног олимписког одбора, који је одржан у Берлину за време XI Олимпијаде, претставник Југословенског олимписког одбора и члан Међународне олимписке организације дивизиски генерал г. Светомир Ђукић поднео је предлог нашег Олимписког одбора да се Олимпијада 1948 године одржи у Југославији. Поводом тога покренута је акција међу престоничким спортским радницима да се већ сада предузму потребне припреме за највећу спортску манифестацију која је икада одржана код нас. Ова похвална акција наишла је на пуно разумевање и потпору код Краљевске владе и претседника општине г. Владе Илића. Припреме су ушле у знатно озбиљнију фазу када је у Београд допутовао г. Марх, архитекта из Берлина који је изградио велики Олимписки стадион. Г. Марх је прегледао сва земљишта која су дошла у обзир за изградњу олимписког стадиона и у свом извештају назначио је да је најидеалније место у Доњем граду, где се сада налазе војни магаацини. То је најлепше место за једну овакву грађевину, не само због тога што се налази у непосредној близини вароши већ и због тога што је природни положај савршен. Г. Марх изграђује планове за Олимписки стадион и када заврши радове приступиће се прикупљању потребних средстава за изградњу стадиона. Олимписки стадион попунио би једну знатну празнину у нашем спортском животу.

П ливалишта Београд има неколико пливачких клубова, али досада још није изграђено ниједно добро пливалиште. На Дунаву и Сави има неколико пливалишта који служе за тренинг талентованих пливача, па чак и за утакмице, али ниједан од ових примитивних басена не одговара потпуно прописима за значајне пливачке утакмице. Велика потреба осећа се и за зимским басеном. Наши пливачи тренирају зими у басену купатила „Крсмановић", који је недовољан за наше прилике. Ниједан београдски клуб нема довољно материјалних средстава да подигне басен, чија изградња кошта неколико стотина хиљада динара. Требало би да Београдска општина помогне и пливаче, тим пре што у Београду имамо пуно талентованих мл.адића који и под веома неповољним околностима постижу изванредне резултате.

Штета је да велики клубови „Београд" и „Боб" не поклањају више пажње пливачном спорту. Ови клубови, који носе назив спортских друштава, више су монденски него спортски. Када би уложили веће материјалне жртве, а то могу када би имали мало више воље, омогућили би београдској омладини знатан напредак у пливању. То је главни разлог, недостатак добрих пливалишта, што Београд у пливачком спорту не игра ону улогу која му припада.

Тениска игролишта У престоници имамо и неколико тениских клубова. Најнапреднији је „Београдски тенис клуб" који има на Ташмајдану врло лепо уређена тениска игралишта. Овога лета агилна управа клуба изградила је нову трибину за преко хиљаду гледалаца, тако да играалиште може да прими преко две хиљаде посматоача. На пролеће клуб намерава да прошири своје игралиште и да сазида још две трибине, тако да ћемо добити репрезентативан тениски стадион за преко четири хиљаде гледалаца. Наравно, од идуће године Југословенски тениски савез неће више имати изговора зашто не одређу1е да се и у престоници играју утакмице за Девисов куп. Врло агилну тениску секцију има и клуб „Шумадија" у Горњем граду. Управа овог клуба није, међутим, као ни „Боб" клуб имала толико успеха као БТК-а. Тениски спорт приступачан је и ширим слојевима, а не само богаташима, као што се то досада мислило. Наши најталентованији играчи, који су стекли светску славу, поникли су из сиоомашних кругова. Због тога постоје клубови који омогућују и онима који немају довољно средстава да се баве овим лепим спортом. У прошлој години нарочито је омладина показала велико интересовање за тенис. На утакмицама за јуниорско првенство Београда учествовало је преко сто такмичара. Ове године тај ће се број знатно повећати.

Сајмшите и спортске приредбе Павиљони на сатмишту веома су повољни за приређивање спортских утакмица. Покушај са тениским игралиштима у затвореним павиљонима, који су првипут учињени прошле зиме, потпуно су успели. Исто тако успеле су и приредбе боксерских мечева. На Сајмишту је досада одржано неколико значајних боксерских борби које су привукле хиљаде поборника боксерског спорта. Павиљони на Сајмишту могу се искористити и за друге спортске гране. Постоји тежња да се изграде клизалишта, која ће омо-