Opštinske novine

7

Из беогрздске прошлости

49

Оригинали цитираних писама налазе се у Државној архиви. На Велики пијац долазили су и 'Гурци све до 1867, када су морали напустити Град. Пошто су Турци забрањивали нашим грађанима да иду на Калемегдан, то је неки непоз-нати дописник из Београда предлагао у НапоетктЈ 13 фебруара 1863 да се за Турке створи особени пијац код Трговачког Суда, да ту пазаре и одмах затим да се враћају у Град. У варош се не би пуштали. „Српска власт, — вели се у допису, — била би спокој)на." Трговачки суд у оно доба налазио се је у Вучићевој кући, која и данас постоји на углу улица Узун Миркове, Рајићеве и Цара Уроша. У тој згради Вучић је становао. Његово имање било је све до ул. Кнеза Михаила. Кућа Вучићева неће још дуго постојати. Порушиће се, и на том месту подићи ће се палата. Требало би да љубитељи старина посете ту кућу, масивно грађену, са пространим собама и ходницима. Тако се је градило некад, а сада се више не гради. Та кућа би се могла и поштедети од рушења, из туристичких разлога. Оправљена и дотерана, са натписом на њој, била би привлачна и показивала господство некадањег великаша и народног трибуна. ОСНОВНА ШКОАА КОД САБОРНЕ ЦРКВЕ Од свих улица старог Београда најзначајнија је улица Краља Петра, некадања Дубровачка. Док је део те улице од Саборне цркве па до Кнеза Михаила био такорећи господски, дотле је доњи део претстављао главну чаршију. Тај део носио је име и Зерек (од Васина до Душанове) и био центар привредног живота старог Београда, Све велике трговачке радње ту су се налазиле. Стара основна школа била је на истом месту где се данас и нова налази. То је била зграда са сутереном и приземљем. Стари чика Иса Николић, б. кмет, који је у тој старој школи учио, прича да се је школа налазила над сутереном у ул. Грачаничкој, а на углу је било Читалшите. У сутерену је била златарска радња Николића. Позади школе, где је данас француско посланство, била је стара Богословија са лицем према Калемегдану, и према кафани Тоше Кривошије, где је сада кућа Крсмановића. За време бомбардовања 1862 једно ђуле је ударило у ту кафану и држало се у зиду, изнад улаза, све до 1870. Пре 120 година простор, на коме је школа, изгледао је друкчије. То се види из следеће тапије, чији се оригинал налази у Управи општинских добара: „Доњу купопродају овереша Фејзи-заде Сејид АхМ «Д> Кадија београдски који је упућен на милост великога Бога. Нека се Бог смилује н>ему и његовом оцу.

Лични печат: Шериф Ахмед. Поводом писању овога документа је ово: Угледни београдски рађанин из Кизларагине махале, по имену Сулејман-ага, као закониги пуномоћник фатиме, кћери Абдулахоие из Бракине махале у босанској вароши Жепчу, а на основу исказа двојице сведока из речене (босанске) маха\е Шабана, сина Османова и Хасана, сина Мехмедова, изјави од своје добре воље на поштовања достојној седници шериатск-ога суда а пред носиљом овога документа фатимом, ћерком Рушада Мехмед баше из београдске вароши следеће: „Моја властодавка, поменута Фатима, држала је од старине па до доле поменут1г продаје као чисту приватну својину а у заједници са именованом Фатимом, ћерком Мехмедовом на једнахе делове (на пола) три мала дућана и до њих једну малу механу плацеве — у Београду у ранијој вароши (т.ј. у хришћанском крају града близу цркве чије су границе: 1) дућан Мехмед-аге Караавгалчије, 2) ц-жвена авлија, 3) плац Мула Мехмеда, 4) јавни пут. Међутим, пошто се Фатима (Мехмедова) која поседује једну полозину ових плацеЕа понудила и као купац друге половине, и пошто је њена понуда примљена од моје властодавке, ја овим продајем као пуномоћник моје властодавке њену половину у поменутим плацевима купцу Фатими (Мехмедовој) за 600 грома по садашњем курсу новца, и то коначно и пуноважно, бгз ихаквих услова који би ову продају кварили и поништавали, — и предајем речене објекте купцу у посед и на располагање. Она пак са своје стране примила је те објекте као купац и узела их у посед, а ја сам примио у целости и у потпуном реду означену своту. После овога, моја властчздавка Фатима нема више нихаквог права ни удела у поменутој половини именозаних објеката, а купац Фатима (Мехмедова) не дугује више за ово ни једне једине паре, него паотаје искључиви власник купљених објеката, па нека њима располаже како хоће и како жели." Шеријатски суд потврђује чву изјаву и ставља је на хартију онако како је она изречена. Написало 7 шевала 1223 (1818). Следују имена сведока. Министарство Иностраних послова тврди да је превод веран своме тексту на турскок језику. Такса плаћена — на основу чл. 5. А. Л. Бр. 2230 12. IX. 1933. г. Београд. (М. П.) За Начелника Правног оделења По наредби мини-стра Шеф III Отсека А. М. Јаношевић, с. р. (Имање о коме је реч јесте К. О. Б. 1 парц. 1924 Основна школа код Саборне Цркве.)"