Opštinske novine

6

Како се чувају животне намирнице од бојних отрова

121

тако у обзир и сандуци обложени изнутра дебљом хартијом. Веће количине поврћа и воћа треба чувати у добро затвореним оставама (магацини, стоваришта). Ако је у баштама, где је засејан кромпир и остало, бачен иперит и левизит (течни бојни отрови) онда је слој земље довољан да их заштити од ових отрова, али се исти (кромпир итд.) из земље смеју вадити и употребљавати за храну тек после више дана, т.ј. док се бојни отров делом не разори а делом не отпари. ■ ј | Иперит и левизит (као и фозген у гасном стању) бачени на засејане баште поврћем, поља, њиве, и воћњаке, познају се прво по мирису (фазген мирише на плесниво сено; иперит на слачицу, црни и бели лук; левизит на цвеће здравац), а затим по изгледу биљке, јер лишће пожути и рене, а на местима где су пале капљице иперита и левизита лишће је још осушено и спржено. Дуван треба чувати од дејства бојних отрова на тај начин што се више оригиналних паковања дувана завију воштаном или пергамент хартијом и ставе у кутије од картона или у сандуке који су изнутра обложени дебљом хартијом. Воду треба чувати од дејства бојних отрова у добро затвореним судовима од стакла, земље или метала. Ако су у питању веће количине воде онда долазе у обзир дрвена или метална бурад, као и цистерне. Сви ови судови треба да буду добро (херметички) затворени. Вода у бунарима треба да се чува од бојних отрова на тај начин што се ограда бунара направи од бетона а исто тако и поклопац на отвору за захватање воде треба да буде од бетона или од метала. Поред ове мере, бунаре треба још и брижљиво чувати од сумњивих лица, јер је непријатељу циљ да преко својих шпијуна затрује бунаре и тиме поред тровања становништва исто га тако изложи и несташици воде за дуже или краће време. Чување сточне хране од дејства бојних отрова. Сточне храну, зоб, сено и сламу, треба исто тако чувати од дејства бојних отрова, а то ће се постићи за зоб на тај начин ако се мање количине зоби чувају у троструким кесама од хартије или од импрегнираних материја. Веће пак количине зоби треба чувати у добро затвореним магацинима. Сено и сламу треба држати у што мањим стоговима и то да буду, по могућности, на што већем растојању један од другог. Стогове сена треба још и покрити слојем сламе, како би у случају, ако је на њих бачен бојни отров, овај

затровао сламу, која ће се после скинути, те ће се на тај начин и сено сачувати а и штета ће бити мања. Животне намирнице (људска и сточна храна), при преносу за време непријатељског напада из ваздуха, треба да буду покривене било каквим покривачем (цирада, мушема), било слојем сламе или сена, ако се за ову сврху не располаже затвореним колима. Како треба поступати са материјалом и сретствима која су затрована бојним о^ровима, а која су служила за чување животних намирница. Ако су напред наведена сретства и материјал, који су служили за заштиту животних намирница од дејства бојних отрова, затровани бојним отровима у виду финих ситних капљица или паре, онда треба све ове завоје, односно хартију, тканине итд. пажљиво скинути са намирница и поступати на следећи начин: 1) а. Ископати јаму и у ову ставити затровани материјал, који је служио за гаштиту хране. Преко овога сипати кашу направљену од хлорног креча (1 део хлорног креча и 3 дела воде) а потом јаму затрпати земљом. б). Затровани заштитни материјал скинути са хране, однети га што даље од насеља и сагорети (при овоме стајати даље од ватре). в). Са лимених кутија-конзерви, судова од стакла, гвоздених буради итд. скинути бојни отров врло пажљиво, крпом или ватом, која је претходно натопљена нафтом, петролеумом, бензином или алкохолом, па са истима поступити као што је речено горе. г). Сандуке од чамових дасака, који су служили за заштит_у животних намирница од дејства бојних отрова, треба уништити сагоревањем, јер се иперт или левизит упију тако у даске да их је врло тешко уништити, односно очистити сандуке. 2) Ако су згр.аде, као и њихова околина, у којима се налазе животне намирнице, затроване течним бојним отровима, онда треба кров и зидове зграда опрати јаким млазем воде, а потом их премазати (окречити) кашом хлорног креча. Земљиште и поплочане делове около зграда полити водом и посути хлорним кречом у праху, па овако оставити више часова, за које време забранити пролаз преко затрованог терена и зграде. Најзад, опрати водом како зидове и кров кућа тако и земљиште и поплочане делове около зграда. Напоменућемо да људство које је одређено за овај посао треба да буде снабдевено заштитним оделом (одећа, обућа и рукавице) и маскама. Даринка Николић. инж. хемичар