Opštinske novine

144

Београдске општинске новине

особљу Дирекције трамваја и осветљења, а известан број службеника Д. Т. О. преведен је на личне расходе са материјалних, где се до сада водио. Ако аналишемо приходе видећемо да гро прихода долази од против услуга које Општина даје грађанима а далеко мањи део од такса, трошарине и приреза. Однос је 61,32% : 38,68°/о. То је доказ да општинска управа тежи да што мање оптерети грађане фискалним дажбинама, а да што више пружи овима за њихов удео у општинском буџету. Приложена табела бр. 2 даје нам слику детаљног оптерећења грађана Београде, обрачуматог на бази 380.000 становника.* Динара Приходи у предлогу буџета за 1 939/40 год. показују се у износу од 357,827.000 1) Од приреза трошарине и такса 138,410.000 = 38,68% 2) На име противуслуга 219.417,000 = 61,32% Према томе сваки грађанин у Београду плаћа просечно Општини годишње: Динара

1) На име приреза, трошарине и такса 364.20 2) На име противуслуга 577.40

Укупно годишње динара 941.60 или дневно 2,57 са ових 2,57 пара сваки грађанин даје Општини: Дин. 1) На име приреза 0,108 2) На име трошарине 0,653 3) На име такса 0,234 4) На име кориш-Кења општинске имов. 0,160 5) На име санитетских услуга 0,113 6) за гробове и гробнице 0,018 7) за коришћење трамваја и аутобуса 0,582 8) за корииЉење осветљења 0,514 9) за воду 0,188 Укупно динара: 2,57

Код Финансиских овлашћења остаје у чл. 5 и даље допринос за ужи центар, јер је он ве+1 дао резултате, а и потребно је да се ужи центар престонице изгради како треба. Код чл. 6 додато је да кланичној такси подлеже и предузећа из става 2 § 91 Закона о радњама, како би се избегло, или ублажило конкуренционо клање изван општинских кланица. У чл. 22 избегнуто је ограничење за буџет канализационог фонда, у циљу да се радови могу вршити онда када им је време. Унети су и неки нови чланови у овлашћења и то: чл. 34. — Израда цигле на Општинској циглани повећаће се на тај начин што ће се исплата вршити на терет кредита оних Дирекција које су циглу требовале, а имају кредите за њу. * По извесним статистикама број становника Београда знатно је већи већ данас. Ако би то било тачно, у толико би просечна сума учешћа Београђанина у општинском буџету била нижа.

чл. 35. — Мења ТБр. 333 Закона о таксама у толико што ће такса општинска бити укупно у дин. 4.— тј. досадања 3.— дин. + 1 дин. за формулар. И сада се тако плаћа само 'Ке овом збирном таксом контрола формулара бити ефикаснија. чл. 36. — Преноси формално пла^ање такса из ТБр. 34 на претплатнике. То је само потврда постоје^ег стања које и сада важи. С обзиром на то да је буџет рађен на основи тачно испитаних резултата остварених прихода и расхода- ранијих година, да је строго вођен рачун о платежном потенцијалу Београда, да су општинске финансије тако сређене да је остварење предвиђања обезбеђено, Комисија предлаже Већу да овај предлог буџета са овлаш^ењима одобри. (Извештај је примљен од Градског већа са живим одобравањем). ГОВОР Г. Д-Р ЈОВАНА МИЈУШКОВИЋА Господо већници, Господине Претседниче, после овако лепог штампаног експозеа г. Претседника, после реферата нашег колеге члана Финансиског одбора г. Д-р Стевана Поповића, а читајући у јубиларном броју ,,Општинских новина" реферат г. Д-р Гломазића о финансиском развоју у Општини београдској уназад 20 година а специјално о финансиском раду данашњег претседништва, на чијем челу стоји наш познати привредник г. Влада Илић, ја мислим да је и лаик међу нама могао да уђе у начине газдовања у Београдској општини и да ми сви можемо да поздравимо оно стање које се зацарило у Општини од доласка овог честитог човека који данас претставља Градско веће. Он је, господо, привредник и он сам као човек умео се у тешким временима привредне кризе одржати у својим привредним предузећима и као што видите и његов улазак у ову кућу, у најтежим моментима за њу, био је већ знак да се пошло путем вреднога рада, штедљивости и поштења у овој нашој заједничкој кући. Али, он није само привредник, он има поред тога много и социјалног смисла, он има много разумевања за живот народног човека који претежно сачињава становништво града Београда. Ако погледате до 1931 године, датум када је већ привредна депресија захватила као оркан Европу и земље преко Океана, видећете да је те године буџет за Београд, који је онда био по броју становништва у пола мањи, и износио преко 370 милиона динара. Голем је то буџет био за ондашњи Београд и ти цифарски буџети, ти кабинетски буџети нису могли да се остваре јер платежна моћ Београђана није могла то поднети. Дошавши 1935/36 год. г. Влада Илић наслеђује буџет који он није радио и он је учинио извесне корекције, али и поред тих корекција тај се буџет није реализовао. Тек од 1936/37 године кад је он своју тешку шаку бацио на буџет, он се реализовао у једној