Opštinske novine

Четничка акција

177

рад Вожда Карађорђа. Тада, из тога доба спомиње се, да је постојала и цењена Илинка (хришћанка, девојка), која је у Старој Србији и Македонији са својом скупљеном дружином штитила село Издеглаву у Охридској области од Турака. Срби су у то доба: у Херцеговини (1806), на глас успеха Вожда Карађорђа, већ били на ногама, да се ослободе и са Србима из Србије сједине; у Црној Гори (1807) под Петром 1 били у сталној вези; у Босни (1807), где се појављује као вођа босанске опозиције Хусејин бзг Градашчевић.* Бугари су симпатично пратили рад Хајдук Вељка Петровића, јунака и војводе Тимочке Крајине, који им је био географски најближи. * Четничка акција у епохи „Буђење и почетак' имала је улогу: одржавање и ширење српске мисли, а и заштита српскога (хришћанскога) живља. Четници су као горски хајдуци излетали из својих склоништа и светили се за понижавања и угњетавања свога рода од стране силних и обесних Турака. II — СЛОБОДНА ДРЖАВА: Слободна држава био је патриотски циљ четничке акције. И сви владари који су ступали на престо Србије, као вође народа, четничке војводе, томе су тежиле. 1. — Милош Велики: Милош Велики створио је кнежевнну чије су међе биле: на северу Сава и Дунав, на истоку Велика Морава, на југу Западна Морава и, на западу Колубара са Љигом, Чемерница и Дичина. Србија као кнежевина у то време добила је била и неки устав (хатишериф турски од 10 децедбра 1838 год.) у коме као султановој провинцији није назначен српски грб и српска застава, а и ништа није било назначено о Народној скупштини. Милош Велики, а ни српски народ, није био задовољан са овим уставом, у коме стоји: „^став се даје под условом — да Срби испуњавају тачно и у будуће дужности верности и покорности и да плаћају исправно на прописане термине Високој порти данак, ког је плаћање опредељено и закључено". Незадовољан тиме, а и због неслагања са Саветом, Милош Велики 12 априла 1839 год. напушта Србију и прелази у Земун, враћа се на молбу војске и народа и пошто је потписао неке нове законе (о Савету, Кнежевој канцеларији, Централној управи и Војсци) даје оставку на престо и 1 јуна 1839 год. напушта Србију.

*) Види: Д-р Васа Чубриловић — „Први српски устанак и Босански Срби", Београд 1939.

2 — Кнез Михаило: Кнез Михаило долази на престо. Слободна држава била му је циљ. Тада се (1841 год.) дижу Срби у околини Ниша и Лесковца на оружје да се ослободе од Турака и да се са Србијом споје. Стојан Чавдар ,* војвода заплањски, вођен у селу Вел. Крчимиру, срез нишки, округ топлички, истиче се: да је подигао тај устанак у Заплању и око Власотинаца (1841). С њим су стајали у вези и договору: кнез Милоје из Каменице (Ниш) и Никола Срндак из Душника (Ниш). Четничка акција буде од Турака крваво угушена. Због тога, а и незадовољан са уставом од 1838 год., Кнез Михаило напушта Србију... 3. — Кнез Александар: Кнез Александар буде изабран 2 септембра 1842 год. за кнеза (чему се Висока порта радовала, а Русија уложила протест) и када је 15 јуна 1843 год. обављен поновни избор, предузима све да Србија добије потпуну независност, а и да се у њој изведу реформе у модерном правцу. Четничка акција јавља се: у Босни, где је положај раје постајао све тежи и јнесноснији; у Старој Србији и Македонији, а и у крајевима јужно од „Милошеве Србије". Кнез Александар постаје носилац нове епохе у историји српског народа (Југословенског народа). Сњим почиње доба политичког и економског јачања и доба снажног националног полета. Тада почиње да овлађује, скоро свуда, мисао духовног, па и потреба и могућност политичког јединства целога српскога народа, па и свих Југословена. Четничка акција, покрет за слободу, јавља се и код Срба и Хрвата у Аустроугарској, познат под именом „Мађарска буна" (1848), у коме учествују и добровољци из Србије на страни Аустрије против Мађара под командом војводе Стевана Книћанина. Покрет се завршава тиме, што су на мајској скупштини у Срем. Карловцима (1 и 3 маја 1848 год.) Срби прогласили Војводину и патријаршију. Четничка акција у Босни и Херцеговини натерује Високу порту да упути Омер пашу потурчењака, да после упорне борбе савлада покрет (пролеће 1851 год.). Тада се појављује у Херцеговини Аука Вукаловић (1853), који као вођа диже против Турака устанак у подручју Таре и Пиве, а коме се прикључује Мића Љубибратић (ђак од 19 год.). У страшном боју код Грагова (1858) туче Турке али после закљученог' мира, где и Европске силе посредују, приморан иде у Русију.**

*) Види: „Браство", Београд 1894. **) Види: Др. Вл. Ћоровић — „Лука Вукаловић", Београд 1923.