Opštinske novine

188

Веоградске општинске новине

да се пожари спрече и сузбијају, сматра се да су у стању да великим делом отклоне опасиости пожара у јако изграђеиим градским центрима са густим становништвом. Огроман развој аутомобилског саобраћаја у Сједињеним Државама праћен је био одговарајућим повећањем смртних случајева и повреда. Ипак, у току 12 последњих година смртни аутомобилски несрећни случајеви били су далеко многобројнији у сеоским крајевима него у градским. Од 1924 до 1935 повећање код првих изнело је 150%, а код других само 27°/о. У току ових последњих година проценат се смањио у вароши, док је наставио да расте на селу. Треба нагласити да су смртни случајеви чија су жртва били пешаци многобројнији у градовима него на селу, мада изгледа да постоји опадање у томе погледу у градовима, а повећање у сеоским крајевима. Највише се повећао број аутомобилских несрећних случајева у малим градовима, а најслабије повећање било је у градовима са више од пола милиона становни^а. Да би излечили ово стање многи градови су прибегли мерама сигурности као: статистика несрећних случајева, регулисање саобраћаја, прописи модерног саобраћаја, анкете у погледу несрећних случајева, системи сигнализације, уклањање укрштања на нивоу, прегледи аутомобила, дозволе за вожњу, обавезно осигурање, проширење и прилагођавање улица и васпитавање грађанства. Велика разлика у броју аутомобилских несрећних случајева између градова који су посветили своју пажњу овим проблемима и оних који су остали пасивни, показује довољно да се несрећни случајеви саобраћајни могу ефикасно свести на најмању меру. ЗАНИМАЊА Уопште узевши, број одраслих грађана који примају плату већи је од сељака који зарађују. Исти је случај и са женама, али је обрнуто што се тиче деце. Може се констатовати да су то карактеристике модерног савременог града, јер је та чињеница све тачнија у колико је град већи. Између градова и села, и између великих и малих градова постоји разлика у погледу врсте занимања становника. Радници са белом крагном, тј. они који су запослени у трговини или врше послове по канцеларијама или по разним другим професијама, пропорционално су многобројнији у великим градовима ако се узме 12 следећих професија: писци и новинари, уметници, архитекти, глумци, музичари, адвокати, зубари, свештеници, болничарке, професори и лекари; констатује се да је само за професоре и свештенике сразмера мања у !великим градовима него у малим. Већина градских радника, нарочито оних који раде по бироима или припадају слободним про-

фесијама, трговини, саобраћају и транСпорту, стари су од 18 до 39 година. Време активјности једне особе много је краће у граду него на селу. ПРИХОДИ Приходи грађанина просечно су већи него сеоског становника и у сеоским крајевима ретко се наилази на велике приходе какве имају извесни ограничени слојеви градског становништва. Високи приходи који долазе од сеоских предузећа иду готово увек у џепове становника града. У колико је варош већа, у толико је приход по становнику већи, а у колико је варош више индустријализована у толико је приход мањи. Просечни износ плаћене кирије и просечна вредност имања (према томе и висина намета) расту са величином града, а исто тако и проценат прихода који иородица мора да изда за стан. Градске породице троше већи део својих прихода на одело, удобност и уживања, а мање за исхрану, него сеоске породице које имају одговарајући приход. Начин исхране градских породица изгледа да је лошији него што је код сеоског становништва. I УСЛОВИ ЗА живот Противно оном што се дешава на селу, многи становници града не воде своје домаћинство, већ живе у меблираним кућама и хотелимај, а једу по ресторанима. Уопште, карактеристика живота у граду је, да домаћинство зависи у својим најелементарнијим потребама као што су хигијена, вода, намирнице, осветљење и огрев од великог комплекса људи и машина чије је неприкидно и уредно функционисање дело једног веома деликатног механизма. У сеоским крајевима, напротив, свако домаћинство задовољава само своје потребе. Око 10% градских становника немају електрично осветљење, а око 5% немају ни гас ни електрицитет. Скоро трећина градских станова нема гас у кухињи, а један врло мали део употребљава у те сврхе електрицитет. Пећи старог система још увек су најраепрострањеније за огрев станова; 20% станова немају вруће и хладне воде, а 5°/о немају уопште уведен водовод; 15% градских станова немају клозете по становима, а 20% немају купатила ни тушеве. Велики градови чине много да модерни конфор ставе на расположење својим становницима, али поред свега у том ее погледу може још много шта пожелити. Ове цифре показују да има још великих група градског становништва које су лишене удобности, које се сматрају као битне за живот у граду. То је у толико упадљивија чињеница кад се има у виду да су ове удобности приступачније са мањим трошковима у граду него на сел_у, услед