Opštinske novine
204
Београдске општ инске новине
„да се новоподигнутом храму приложи један барјак од 30—35 дуката. Исти барјак има се дати у израду Максиму Протићу и за месец дана мора бити готов." На црквеним славама сваки еснаф је морао учествовати у литији и носити свој барјак. За тај посао је био одређиван један од мајстора. Око 1879 дешавало се да су барјак носиле калфе. Због тога је напред поменути еснаф 5 августа 1879 решило: „Да старепшна еснафски строго предузме мере да сваки мајстор, који се одреди, мора лично ту дужност да врши, а у случају препоне, да пошље заменика, који мора бити члан еснафа!" Ватрогасна осматрачница на На згради старог Универзитета — на „Капетан Мишином зданију" — и данас стоји она кућица, скоро сва у стаклу, са које су некад објављивани пожари у Београду. У оно доба, пре 50 и више година, нису постојали телефони, а са поменуте кућице могао се видети цео Београд. Варош је тада била далеко мања но данас и границе њене у 1882 г. биле су: „Обала Савска, око Доњег Града обалом Дунава до Дунавског поља. Одатле шанцем, линијом просто извученом и пунктираном иза ботаничке баште, па Рајковићевим • Венцем до Видинске улице, онда том улицом, Вишњичком, Миријевском, Цигларском, Лесковачком и Владетином. Одатле тркалиштем до Фишекџијске, Београдском, Војничком до Крагујевачке, Мајурским пољем до кнеза Милоша; Железничком, Топџиским тргом, пиварском, Краљевића Марка, Европском и Дрварском до Савске обале." Јасније, прегледније речено, границе су биле: 1) Старине Новака, — Хртвигова — Делиградска;, 2) Бирчанинова — Министарство саобраћаја — Балканска до Адм. Гепрата; 3) Босанска — Краљевића Марка — Ка_рађорђева — Пристаниште; 4) Доњи Град — Дунавско поље — Платнара — Цариградска — Палмотићева — Далматинска — Старине Новака. У оквиру ових граница зграде су биле највише приземне. С једним спратом било :их је мало, а два је имала само зграда старог Универзитета. Зато је она и била најподеснија за ватрогасну осматрачницу. На њој је стално дежурао по један службеник ватрогасне чете и јављао кад се негде пожар појави. У мају мес. 1884 Министарство просвете тражило је од Општине да ту осматрачницу премести на друго место, наводећи као разлог
У Београду је увек постојало торбарење. Еснаф терзијско-јорганџиски, да би то сузбио, одредио је 5 авг. 1879 Ђорђа Штерића ; ,да пази на све путове који свет доводе и одводе из Београда и да фата оне торбаре који продају еспап, и по кућама раде као немајстори. За ово се Штерићу одређује награда у пет дуката месечно, с тим да и даље врши дужност чауша. Колико су Еснафи и у политичком погледу погледу сарађивали са општином, о томе је раније у овом часопису писано. Та сарадња је била и велика и значајна. згради старог Универзитета да стражари пуше и да непажљивим бацањем цигарета могу произвести пожар. „Осим тога, бављење стражара у средини учеће се омладине не може имати повољног утицаја на њену моралну страну." Овом питању била је посвећена седница општинског одбора од 25. маја 1884 г. Пошто је претседник Живко Карабиберовић саопштио поменути захтев, упућен. преко Управе вароши, развила се дискусија. Одборник Милован Спасојевић признаје да држање стражаре на том месту има својих мана, али, када се узме у обзир корист у погледу безбедности, и кад се зна да другог погодног места нема, онда осматрачница и даље треба да остане на том месту. Како се на Великој школи никад досада није пожар десио, тражи да се стражарима, преко њиховог командира, саопшти да буду пажљиви при бацању испушених цигарета. Стеван Д. Белн мисли да је страх од пожара споредан навод у акту Министарства просвете, а да је главно то што се жели избегавање додира између ђака и стражара, према томе, осматрачница треба да остане и даље на том месту. Паја С. Цветковић, слажући се с предгоговорницима, жали што се није раније на то мислило, јер се је на ватрогасној касарни могла подићи кула, али сада је доцкан. Стеван Јовановић не верује да ће стражари бацањем цигарета запалити зграду Велике школе. По свршеној дискусији Одбор је решио: Претставити Министарству просвете да Општина сада нема згодног места за измештање осматрачнице са Велике школе и умолити да она и даље ту остане. Умолити Управу вароши да преко команданта препоручи стражарима строжију обазривост при пушењу. И осматрачница оста и даље. Д. Ј. Ранковић