Opštinske novine

232

Београдске општинске новине

Медвеђски одред једним делом преко Приштине, Гиљана и Карадага долази до Скопља, па се опет враћа у Приштину, где на Косову врши разоружање Арнаута. 4. — Луковски одред, који се прикупља у Луков. бањи под командом Павла Блажарића капетана, одатле штити десни бок претходнице Треће армије (правац Дреница, Призрен). По заузећу Призрена и Љум Куле иде у Ороши (Арбанија) и тамо са Богданом Раденковићем и Вој. Ковачевићем мајором мотри на рад Арнаута. Луковски одред враћа се преко Елбасана, Струге и Охрида у Скопље. 5. — Колагиински одред, под командом Вукајла Божовића, проте прикупљен, где и Луковски, одакле пре рада војске у области Старог Колашина подизао живље, на отпор у позадини Турске војске. 6. — Ибарски одред мобилисан у Рашкој на неколико дана пред објаву рата под командом Радоја (Раше) Пантића капетана, оперисао у 2 јаче чете; под командом четника Панте Миладиновића резерв. пешад. п.поручника преко карауле Грешњице на Винорог, Рогозни хан и под командом војводе Живка Гвоздића преко карауле Јариње стим да се на Винорогу са првом састане. Ибарски одред дејствовао је врло успешно испред трупа Ибарске војске. На томе простору остао за све време рата. Српска војска за непуних 21 дана у снажноме елану избила је на Битољ. Битољ по том заузела, избила на Јадранско море. Турска војска је тучена, а тиме и Турска империја у тим крајевима већ је запечатила своју пропаст. Али цвет Српске војске тада је изгинуо.*) Косово је освећено. 2. Други Балкански рат: Други Балкански рат (1913) је Бугарска изазвала својим препадом, ноћу 29 30 јуна 1913 год., на српске трупе на Брегалници. Био је врло кратак и врло крвав. Комитетске чете опет се скупљају. Биле су растурене, јер се држало да је њихова улога завршена.**) *) Види: Мил. Д. Лазаревић — „Српско-Турски рат 1912", Београд, I, II и III књига, 1929., Ал. М. Сгојићевић — „Историја наших ратова", Београд 1932 и И. Ж. Трифуновић — „Трновитим стазама", Београд 1933. **) Комитске чете у Скопљу прикупља и организује Алимпије Марјановић (тада п.пуковник). Скупио их је само из среза јасеничког (Крагујевац): 17 официра (међу љима јавио се добров>ољно и санитет. капетан II кл., сада п.пуковник Д-р Душан Калановић, који је стално био са четницима све до Груништа (1916), за које се време, иако лекар, видно истицао, те и одликован са 2 златне медаље за храброет, па чак предложен и за Карађорђеву звезду с мачевима) и око 3.200 четника, који су се у доцнијим борбама сјајно држали.

Комитске чете се упућују: — Војвода Вук са већим делом ка Дренку, Церу, Дукату, Пљачкавици, — Војвода Светозар-Тоза Ранковић са Љубом Вуловићем ка Криволаку. Четници су били свуда први међу првима. И, српска војска кроз крваве борбе за непун месец дана завршава рат срећном победом на Брегалници. Сливница је опрана. Четничка акција завршава један сјајан период свога рада. Требало је, да се и држава, проширена и увећана, среди, одмори и консолидује. Витешки краљ Александар I Ујединитељ после славних победа Првог и Другог Балкансског рата, улази 11 августа 1913 год. у Београд. На поздрав претоедника општине одговара: „Признање и похваду, коју ви мени упућујете, ја бих хтео врло радо поделити са свима Српским официрима и војницима. Али, на жалост, ову нашу велику ратничку тековину не могу поделити са свима њеним творцима, јер је велики број оних јунака, који су ово сјајно дело створили, остао на нашим бојним пољима. Нека нам за утеху послужи то, што је већина њихових светлих гробова, остала у границама наше нове Отаџбине. Дична и победоносна Српска војска победама на Куманову, Прилепу и Битољу, повратила је оне наше земље, које су нам пре толико година турски завојевачи отели. Победама на Брегалници ми смо Српству сачували дефинитивво наше земље против нових балканских завојевача. Гробовима наших јунака код Једрена и Скадра наш народ је утврдио своје првенство на Балкану, како у погледу своје снаге тако и у погледу своје верности и великодушности. Не великим, већ срећним треба да се сматра онај, који је командовао у рату овим заиста великим народом." Куманово, било је место, где је ударен печат Југословенства. Брегалница истакла је моћ Српског војника. Хтело се, да се еволуцијом припреми ваш народ, под Аустроугарском на блиставу будућност. Али, Сарајевски атентат (15/28 јуна, на Видов дан, 1914) упућује ток судбине државног развоја тежим путем. Витешки Краљ Александар I Ујединитељ: Витешки Краљ Александар 1 Ујединитељ, који је као Престолонаследник командовао у Првом и Другом Балканском рату Првом армијом, прима Краљевску власт као регент 11/24 јуна 1914 год. И сав се баца на уређење и допуњавање државних послова у Србији, који су били, услед два тешка рата, поремећени или заостали.