Opštinske novine

Четничка акција

237

Јевђевић, Никола Тришић, Јово Варагић, Влајко Лалић Милош Пјанић, Марко и Ђоко Перин, Д-р Б. Констаитиновић, Драго Радовић, Д-р С. Љубибратић, Д-р П. Слијепчевић, Д-р У. Круљ, Смаилага Ћемаловић, Михаило Пушара, Вукосава Чабриновић, Лепосава Лалић, Јела Уљаревић, С. Кубасица, Симо Миљуш, Ник. Кашиковић, као и други. Аустроугарска врши кућне преметачине и у Далмацији. Хапси невине људе и возовима шаље 'их! у Марибор. Аустро -угарска чак образује у Херцегнов!ом и ратни суд и, стреља Србе (Срзентић и Хаџија), као пгто и веша (у Будви Ђуро Зеновић, у Шибенику Онисим Поповић). 3) 1916. Год.: Српска војска већ је на Солунском фронту. Она под кома.ндом Источне Француске војске са делом Енглеза (командант франц. генерал М. Сарај) сјајно врши своју улогу — у Горничевској битци у боју на Кајмакчалану се прославља. Комитске чете Србије, пошто су биле већ на Крфу формиране као „Добровољачки одред'" из 3 батаљона под командом војводе Вука буду упућене на Солунски фронт. Оне су у почетку крстариле на западном делу фронта и мотриле на шпијунске везе Грка са непријатељем. Комитске чете доцније су учествовале на: I — Кајмакчалан: На Кајмакчалану, који се сматра као најблиставији смарагд у круни војничке славе. Краљевине Југославије, четницч су се сјајно држали. Четници у оПштој офанзиви, коју Српске и Савезничке трупе предузеше 1/14 септембра 1916 год. против Бугара у наступању за Бугарима правцем Чалџилар-Лажец стигну и заузму Арменохор (јужно од Лерина) 4/17 септембра 1916 шд. у 16 ч. Ту се четници зауставе, утврде и задрже и 5/18 септембра а следећих дана садејствују општем нападу Српских и Француских трупа, док су Бугари у то време (13/26 септембра) успели да потисну после крваве борбе 4 пешад. пук на Кајмакчалану. Четници због такве ситуације буду одмах упућени форсираним маршем правцем Бањица, Горничево, Чегански висови, Кајмакчалан, где смењују 15/28 септембра 1916 год. 4 пешад. пук. Већ истога дана четници ступају у ватру, јер Бугари не беху удаљени једва до 100 № а негде знатно мање. Гпне пм Петар Кларић (резервни поручник, командир, Херцеговац). Када је 17/30 сеитембра 1916 год. отворен артилериски ураган у 7 ч. већ су четници били спремни за пешад. напад. Бугари се држе чврсто на положају. Нзихова артилерија одговара, али слабије, јер је обасута зрнима артилерије свих калибара Српске и Француске војске.

Бугари почињу да малакшу. Око 16 ч. многи њихови војници па и читаве групе почињу да бесциљно лутају по положају. Четници прелазе у напад. Чује се снажно „Ура" крОЕ рику топова и циктање митраљеза. Настаје гушање по рововима. Кајмакчалан, „Борисов Град", „Бугарски Верден" већ је у рукама Срба. Четници гурају напред као вихор. Комитска чета Миливоја Динића рез. капетана И кл. прва избија на врх Кајмакчалана. Губитци четника овде нису били велики. II — Сива Стена: Сива Стена, где се Бугари повукоше, а који је био јако утврђен и опасан бодљикавом жицом. Четници 18 септембра (1 октобра) 1916 год. упућени у циљу извиђања ка Старковом Гробу крећући се споро због магле тек у подне тога дана јављају да су се Бугари у јачини од 1 пука зауставили на Сивој Стени. Четнички кома.чдант војвода Вук доноси одлуку: да у току истога дана крене у правцу Сиве Стене. Била је густа магла, и, он са одредом подиђе под сам положај, где проводи ноћ утврђујући се. На да.ч 19 септембра (2 октобра) 1916 год. беше хладно, дан мутан, облачан, магла густа. По подне почиње да пада ситна јесења киша. Четнички одред добија наређење од команданта Дринске дивизије, да истога дана између 16 и 17 ч. по сваку цену заузме Сиву Стену. Четнички командант покушава да убеди команданта Дринске дивигије у немогућност извршења напада. Али, заповест команданта Дринске дивизије била је категорична. И, четнички одред нешто после 17 ч. крене .на јуриш. Иако је магла била, звекет оружја 1500 људи и близина Бугара откри намеру Срба. Бугари се спреме за одбрану. Ставе у дејство сва своја оруђа. И, четници и добровољци иако потстицани од својих старешина падаху као снопље. После крвавог комешања настаје ноћ. Напад није успео. Бугари и, сами претрпевши осетне губитке повлаче се ка Старковом Гробу и даље. Четници кад је освануо 20 септембар (3 октобар) 1916 год. видеше страшан призор своје крваве пошбије. Око 180 лешева (10 официрских) грозно унакажених висило је на бодљикавој жици. На последњем реду бодљикаве жице висио је Војислав Оташевић (поручник, командир 1 чете 2 батаљона) а нешто даље Добрица јанковић (капетан II кл., командир 1 чете 1 батаљона), као и тешко рањен па одмах умро Радоје Пантић (мајор, командант 2 батаљона). III — Груниште: Груниште, где је четнички одред стиг.ао водећи свакодневно мучне борбе са упорним Бугарима и, где је. имао да нападне