Opštinske novine

Овогодишња епидемија малих богиња код школске деце у Београду

Поједине редње малих богиња, особито код школске деце, показују извесне нарочите карактеристике, које их нарочиго одликују, и то како с об::иром на сам ток болести, тако цсто! и с обзиром на њихово ширење и на број оболеле школске деце. Услед обавезне наклоности код деце према малим богињама, јављају се оне код школске деце сваке године у облику мањих епидемија, а повремено — сваке 2—4 године, долази и до већих редњи. Ми смо, у општинском епидемиолошком отсеку Референства школске хигијене, пратили кретање малих богиња, као и свих осталих заразних болести, у току од 10 година, од 1929 год. до данас, и располажемо доста великим материјалом на основу кога се могу извести извесни корисни закључци. Епидемије малих богиња код школске деце настају обично крајем јесени, односно почетком и у току зиме. Ређе тек на измаку зиме — у пролеће (марта). Кад се мале богиње појаве у једној школи, оне се у њој рашире брзо на врло велики број деце. Епидемија малих богиња, као што нагло настаје, тако исто и престаје, пошто сви ученици и ученице, који раније нису преболели мале богиње, оболе од богиња. У једној школи епидемија малих богиња траје најдуже око 2 месеца. Ако упоредимо број оболеле деце по појединим школама топографски и по временском појављивању појединих случајева, ми смо у могућности да пратимо кретање овогодишње епидемије. При томе јасно ће нам се показати велика улога, коју у томе ширењу игра интензивност градског саобраћаја и блиског контакта између ученика суседних школа, као и однос једне редње према ширењу прошлогодишње и претпрошлогодишње редње код ученика појединих школа у једном крају града. Тај однос има нарочити значај, јер да би дошло до обољевања великог броја деце од малих богиња у једном крају вароши — а то нарочито за периферне школе — потребно је, да већа редња малих богиња тога краја претходи, временски, за најмање три године. Ако то није случај, онда полазну тачку за појаву епидемије у једној школи или у више оближњих школа условљава већ и појава само једног до два обољења, нарочито у нижим разредима. Од тих појединачних случајева долази до заражења, и то увек, најпре ученика из најближе околине оболелог детета, дакле ученика

који седе у оближњим клупама, па тек кад се више ученика зарази, долази до наглог ширења болести на већи број ђака и до обољевања свих пријемчивих ученика и ученица, који још нису преболели мале богиње. Епидемија у једној школи достиже свој први максимум у току четврте недеље, око 25—26 дана. После следећих дана — дакле око 36 дана од почетка редње — настаје други велики пораст броја оболелих ученика и појава обољевања у другој, оближњој школи, ако тамо дотле није било оболелих од малих богиња. После тога другог пораста, настаје опадање у броју оболелих ђака, и то као што смо већ поменули, у већини случајева нагло. Редња се у једној школи нагло гаси после 11/2 месец до 2 месеца најдуже, чим остала пријемчива деца не буду више достижна инфекцији. Овогодишња епидемија малих богиња у Београду узела је знатно веће размере у односу на редње ранијих година. С обзиром на њен обим и начин ширења, јасно се показује теренска подела свих основних школа у две главне групе: прву групу чине оне школе, које уопште нису биле погођене овом епидемијом. То су највећим делом школе на крајњој периферији, у којима је у току прошле и претпрошле године долазило до мањих редњи малих богиња. Од значаја је, може бити, и* околност, да се те школе налазе у крајевима престонице, у којима је градски саобраћај знатно слабијег интензитета. То су: Карабурма, Булбулдер II (општински станови), Мали Мокрилуг, Маринкова шума, Бањица, Дедиње, Топчидер и Кошутњак. У ову групу долазе и неке школе из најужег центра града, у којима је прошле године такође забележена мања епидемија малих богиња — то су: Теразијска, Вежбаоница, Чехословачка и Руско-српска школа. Другу групу чине све остале школе, које се налазе у епидемијском таласу. Према начину ширења малих богиња и према временском појављивању већег броја обољења, све те школе јасно показују три периода, од кдјих сваки обухвата време од по 2 месеца. I. Почетак епидемије настаје у школама на Чукарици и на Михајловцу, крајем септембра и у току месеца октобра, па се одатле шири на школу у Прокопу. Из ове последње прелази редња у школе на Сењаку и на Савинцу.