Opštinske novine

278

Београдске општинске новине

Стога ово високо одликовање значи и признање свим трудбеницима на општем националном послу који је вођен из Београда на свим пољима јавног живота и активности. Значи још једно више признање свима бо рцима, који су са б еспримерном храброшку бранили наш престони град, а нарочито онима који су својом крвљу тако обилно залили и својим костима мокно ојачили његове го рде бедеме, као и грађанима Београда који су, верни своме граду и својој Отаџбини, пали на пољу части и славе, Значи највише признање престоном граду Београду, који је не само херојски и непоколебиво остао у првом борбеном реду у току целог светског рата, већ је и тада као и кроз сва рзнија времена, храбро стојао на челу наших националних прегн ућа и руководио радом на ослобођењу и уједињењу нашег народа, стављајуНи без устезања на коцку сопствену, тешким жртвама искупљену слободу, животе своје деце и сву своју имовину.

Министар војске и морнарице арм. генерал г. Милутин Недић предаје високо одликовање Карађбрђеве звезде с мачевима претседнику Београдске општине г. Влади Илићу, којим је одликован Град Београд

Предајем, господине пре тседниче и господо градски ве+>ници, ово највише ратно одликовање за храброст на част и у славу града Београда." Предајући високо одликовање, Министар г. Недић пољубио се са претседником г. Владом Илићем. Двораном се поново проломило клицање: — Живео Краљ! " Музика опет интонира државну химну.

Говор иретседника Београдске оиштине I. Владе Илића Приметно узбуђен и дирнут великом пажњом према Београду, претседник Београдске општине г. Владд. Илић, примајући орден Карађорђеве звезде с мачевима из руку изасланика Нз. В. Краља Министра војске и морнарице арт. генерал г. Милутина Недића, одгсворио је овим речима: „Господине Изасланиче Њ. В. Краља, Ваша Светости, Господо Министри, Г оспође и господо, Са великим узбуђењем узимам реч да у име Г радског ве&а, у име сво/е и свег београдског рађанства, дубоко заблагодарим Његовом Величанству Краљу Петру II на тако значајном признању које указује нашем престоном Београду, стављањем на његове дивовске груди иајвећег ра тног одликовања Карађорђе ве звезде с мачевима. Моје је узбуђење утолико веће што знаке овог високог одликовања примам из руку једног браниоца Београда, ко/и се као млад официр одликовао у борбама око престонице, а у присуству мнгих живих бранилаца Београда и сведока оног хеојског доба, када се на Београд и наш јуначки народ беше устремио непријатељ са огромном во/ничком снагом. Храброст и пожртвовање Б еограда, те две врлине које данас добијају признање са На/вишег Места, учиниле су од нашег града светионик националних стремљења и пример најизразитијег пожртвовања. Идући путем који му је обележила историја нашег народа, Београд је усредсређивао у себи све националне, ослободилачке и ујединитељске тежње, не пропуштајући ни једну прилику да својим примером покаже како се служи највишим инт ересима Кргља и Отаџбине. Око бедема Београда проливана је људска крв безброј пута у току његове дуге историје. Али се никад један народ није борио зз један град са више права и Бише пожртво вања, него што је то чинио шумадиски устаник 1806 године, предвођен неумрлим Карађорђем и српски војник у великом рату, предвођен праунуком бесмртног Вожда. И у једном и у другом случају знао је наш народ да је борба за Београд уствари борба за његову слободу и националну независност. Жртве су биле неизмерне. Крај светскога рата дочекао је Београд разоре н, унакажен, сав у рушевинама. Његови идеали, међутим, остали су неповређени. У склопу велике југословенске државе, као њена престоница, Београд је наставио сео/у историску мисију окупљања и уједи$Ч*њавања. И ми сви морамо са захвалним дивљењем стати пред величином душе која светли из животне прошлости нашег престоног града, када знамо како он непоколебиво бди над општим