Opštinske novine

452

Београдске општинске новине

гији има случајева да су у неким градовима и местима претседници имали дужи век, него што га до сада има г. Макс. Има случајева где је претседнички положај постао породична ствар, тако, да прелази са оца, на сина, па чак и на унука. И све то по народном избору и по Краљевом указу. Из овога факта, да мандат претседника општине може трајати тако дуго и ако се он периодично подвргава народном избору путем тајног гласања, може се извући закључак о политичким приликама и демократским схватањима, који владају у Белгији. Вечита борба између општег интереса и партијског интереса нашла је у Белгији своју идеалну равнотежу. У отсуству личних интереса, који тамо на оваквом месту не би били толерирани ни најкраће време, огаптински и партијски интереси су сагласни у томе, што и партија служи општим интересима. И кад је један партијски човек постављен Краљевим указом за претседника општине, од тога момента он припада граду, свим грађанима његовим и у [својим поступцима не сме да испољава никакву партијску или политичку пристрасност. Додуше, то од њега нико и не тражи, па ни његова партија. Она је задовољна ако он својим радом постигне опште призназнање и захвалност грађана, јер на тај начин то признање и њој користи, пошто оно припада једном њеном члану. И партија је захвална са своје стране таквом претседнику, јер је он својим радом и способностима прославио и њено име. Белгија је позната као земља са разрађеним и јаким диференцираним управним правом. Јавна администрација достигла је тамо врло велики степен и са сигурношћу се може тврдити да је једна од првих у свету. Општине су тамо на врло високом ступњу развитка. У њиховим рукама се налази готово целокупни привредни живот земље. Саобраћај, електрика, гас, вода, пристаништа, кланице, добар део разне индустрије и рудника налази се у рукама појединих општина, или оне у њима учествују као акционари. Еластичност њихове организације с једне и ефикасност службе с друге стране омогућили су Белгији да се брзо уздигне и данас се она узима као модел једне земље, коју су општине одоздо подигле, развиле и изградидиле и коју и данас одржавају. Белгијанци су „општински народ'' казао је врло оправдано један италијански социолог. Град Брисел, као престоница Белгије има око милион становника. Међутим, општина града Брисла има око 200.000 становника. То је прави Брисел, центар данашњег великог Брисла. Остали делови града имају своје посебне општине, које су веће или мање, према врсти предграђа и густини насеља. Свако од ових насеља има своје посебно име, по коме и општина има свој назив. У заједничким питањима, као што су саобраћај, хигијена, вода,

осветљење, гас итд. све ове општине великог Брисла имају интеркомунални одбор, који их проучава и подноси предлоге градским већима да их она коначно усвоје. Овај начин рада дао је у Белгији велике и веома корисне резултате.

Дом општине града Брисла

Да видимо како је тај „општински народ" организовао своју престоницу. Општина се у Белгији по власти и по унутрашњем саставу дели на два дела: а) на органе који одлучују, и б) на органе који извршују одлуке. Ми ћемо у кратким линијама изнети састав и начин рада и једних и других. ОРГАНИ КОЈИ ДОНОСЕ ОДЛУКЕ Органи који доносе одлуке по свима питањима комуналне компетенције организовани су у свима градовима Белгије скоро на исти начин. Главна разлика је у броју тих органа. Негде их има више, а негде мање, како то већ према броју становника захтевају потребе .