Opštinske novine

Бео градске општинске новине

461

енергије. Ове прве централе биле су мала предузећа која су напајала ограничене територије. Потрошња је била нередовна, а потребе које 1е требало задовољити рђаво распоређене. Да би се остварила боља расподела оптерећења, појединачне централе са исте градске територије спојиле су се и постале власништво неколицине. Употреба електричне енергије за вучу имала је такође дејство концентрацију производних централа у великим градским покрајинама, а нарочито по метрополитенским крајевима. Пошто се електрична индустои ; а већ развила, велике производне инсталације омогућиле су електричним компанијама да врше пропаганду употребе електричне струје. У исто време омогућено је транспортовање електричне енергије на знатна одстојања. Са распрострањењем моеже за развођење струје изгледало је, да ће се спајањем централа и електричних мрежа различитих градова доћи до истих резултата, до којих се раније дошло спајањем малих градских централа. Међутим напредак је био спор, а спајање и сарадња још увек су испод могућности. Чак и сада нема довољно КоординаЦије у системима пооизводње и развођења електричве струје. И поред тога што постоји неоспорна тежња трустова да имају под својом контролом огромне територи ; е, ривалство коте постоји између њих врло често онемогућује жељена спатања и сарадњу. Просечне потребе, којима треба да одговарају у овом моменту централе, још увек су релативно слабе и морају да имају високе тарифе да би могле да одрже осредњу производњу. Тарифе су и сузише високе да би се омогућила широка употреба од стране потрошача. Тамо где су таоифе биле снижене, потрошња се повећала. Уопште узевши, тарифе су за станове у обрнугој сразмери са величином града. Брза механизација индустрије и електрификација моторне снаге извршили су концентрацију тражње електричне енергије од стране индустри[е у великим градским индустријским зонама. Две трећине потрошње електричне енергије од стране индустрије проистиче од градова са више од 25.000 становника. Дошло се до тога да се производња и расподела електричне енергије сматра као јавна служба, нарочито због њеног монополског карактера. Финансиска контрола електричне енергше тежи у Сједињеним државама концентрацији у руке једног релативно ограниченог броја моћних трустоза. У 1933 години 12 друштава контролисала су близу 50% целокупне електричне енергије, са преко 50,000.000 становника. Напротив, 50°/о централа за осветљење и електричну енергију припадале су општинским заједницама, али су те општинске централе учествовале са свега 5°/о укупне годишње производње. Чим се опазило да постоји проблем електричне индустрије, јавне власти потрудиле

су се да врше над њом контролу: у почетку у овој области појавили су ое закони појединих државај а у току последњих година дошле су и мере које предузима федерална влада. Постоји веома мало једнообразности у законодавству појединих држава, које се односи на производњу, преношење и развођење електричне енергије. Тек у последњим годинама федерална влада почела је да издаје правилнике који се тичу електричне индустрије. ИСКОРИШЋАВАЊА ЗЕМЉИШТА, ВЛАСНИШТВО И КОНТРОЛА Материјално и социјално градови Сједињених држава показују двоструку карактеристику: приватну сопственост земљишта и одсуство рационалне земљишне политике. Наш традиционални начин да оснивамо заједнице,' раздељујући гемљу онима који је желе и наш метод, освештан воеменом, који се састоји у томе да им дозволимо да та земљишта деле на мале парцеле које се продају појединцима, а што се користило у пуно} слободи, према њиховим средствима, њиховим укусима и њиховим потребама, створили су амеоикански тип града, са његовим стереотипним и монотоним изгледом. Пораст наших градова био је тако феноменалан, да први колонизатори, чак ни они који су били највећи оптимисти, не би могли замислити каква ће се употреба доцније чинити од њихове земље. Чак је и град, мада је имао обавезу наметнуту од стране владе да има резервисан један део терена за јавне потребе, био доведен дотле, када је колонија почела да се повећава, да распарча огромио богатство у земљишту, које је требало да буде сачувано за подизање школа, паркова, слободних простора, улица и јавних грађевина. Уопште, заједнице су бкле неспособне да предвиде своје будуће потребе. НзиХови управљачи са узаним видиком и надахнути духом зараде или духом појединца, дозволили су да општина располаже са знатним делом свога непокретног богатства, да би могла да одговори својим обавезама, када би њихов кредит био низак и да избегну опорезивање својих становника, чији су капитали могли корисно да буду употребљени на ризичне спекулације. Амерички градови, бар у првим стадиумима своје историје, нису се ни толико старали о употреби својих земљишта и својих грађевина, колико то чине појединци са својим добрима. Само су по неки имали неки план и они су чак пуштали град да се развија по својој вољи. У току великог дела своје историје градови су се веома мало старали о површини терена коју ће сопственик да употреби за грађевину, о типу конструкције коју ће он подићи, о материјалу који ће употребити или о намени зграде коју подиже. Регулациона линија грађевина и ширина улица варирале су знатно и произвољно.