Opštinske novine

Три виђења Свете Петке

475

ста београдске тврђаве, оног малог пропланка у каменој литици према широком Дунаву и још пространијој, бескрајној банатској равници? Ту су била готово упола скривена у земљи, под ниским сиромашним кровом два света места: црква „Ружица" и манастир свете Петке. Сетих се и оних, у „Св. Петки', многобројних икона и иконица, испред којих су у полугами увек о празницима горела нека тајанствена кандила, која су ми се чинила као да лебде у ваздуху, ничим не придржавана, а доле, под иконама, бокори свећа светлуцали као какве благе, племените, пламене круне. Ту, испод тог чудног иконостаса, из стене извирала је лековита „жива водица", која је мирисала на босиљак и имала нарочити укус. На неколико корачаји од те капелице, била је и црква „Ружица"; сетих се и њене мрачне и тескобне певнице, за којом сам давно пре рага, као ђачић, певао и прелиставао велике, тешке црквене књиге, увек влажних листова и нарочита мириса. Прелиставајући их имао сам утисак као да додирујем оно старо и свето оружје својих предака, сачувано још увек у кући мога оца. И ту сам, у тој нарочитој атмосфери, испод ниских, мрачних сводова, очигледно дзлова

некадашЕљих старих бедема београдске тврђаве, на прастарим, огромним каменим плочама, под погледима избледелих, потамнелих, али још увек тајанствених очију са иконостаса, у мирису тамњана и воска, осетио у себи свој први занос Православља, просањао први сан старе и никад непоколебане вере својих праотаца... Усред те мирне шуме, густе и дивље, недалеко од бучне и брзе Расине, ма да у себи потискиван да бежим што брже, што даље од непријатеља кога сам видео недалеко под брегом на друму, ја се одједном зауставих, спутаван нечим другим, много јачим, огромном сумњом у себе, и рекох: — Опрости ми светитељко, мученице и чудотворко, ако учиних грех што онако и помислих само! Али данас, за савремена човека, свако чудо има своје решење у његовим страстима, у његовој вољи и у његовим најскривенијим, али зато највишим и најдубљим потребама живота... Опрости светитељко и чудотворко! Опрости... К Р А Ј Никола Трајковић

Бастион у старој београдској тврђави