Opštinske novine

Београд у светлости

социјалног старања*)

Исто-рија нам казује да је Београд у току СЕОга живота имао двојаку судбину. Он је биваа на граници Државе и тада је био важан војнички и стратегички град- Када пак није био на граници, он је постајао привредни центар, јер га је његов географски положај на обалама двеју пловних река предодређивао за важно тржиште — посредника између Запада и Истока' Од стварања Југославије, Београд није више на граници- Уместо стратегијског града он постаје привредни центар. О чему сведочи и чињеница, да је општина преузела чувену Београдску тврђаву од војних власти и њене ровове, бедеме и куле претвара у терасе и паркове са лепим травњацима, Зоолошким вртом и лепим зеленим алејама. Тамо где су кроз векове, па и до скора бдиле војничке страже, сада грађанство долази да се у миру надише чистог ваздуха у пријатном зеленилу. По градским бедемима, који би знали причати о љутим борбама и тешким канонадама, сада шетају заљубљени парови, мало даље играју се деца, која не-Ке ни знати за градске бедеме и борбе прошлости, већ ^е мислити да је ту одувек била трава, цве^е и дрвеће... » * * После уједињења становништво Београда нагло се уве^ава. Од 80.000 оно се је попело на 400-000 становника. У Београд се сливају придошлице из свих крајева Југославије. Они махом долазе са жељом да у њему нађу рада и зараде. Број осталих који долазе да се настане врло је мали. Са придоласком ових сиротих грађана поставио се јаче и проблем збрињавања а социјално-хигијенски рад морао је се појачати. Београд је морао да се побрине за здравље и за бољи живот ових придошлица, као и за своје гра +јане, и сн је то и учинио не одвајајуКи једне од других. Рад општине на помагању београдског грађанства манифестује се у разним видовима- На првом месту самосталан рад општине, затим рзд у сарадњи са државом и најзад — сарадња са другим, приватним и јавним установама' Организација тога рада изведена је кроз Дирекцију за здравствено старање општине града Београда. Општина је купила велику зграду у коју је сместила дирекцију и градску поликлинику; она је изградила нарочиту зграду за амбуланту за кожне и венеричне болести (ова амбуланта имала је 1933 године 22651 преглед, 1936 тај се ве-К пење на 50.746). Године 1935 почела

је рад градска болница коју је завештао Београдској општини народни добротвор Никола Спаси-Н- Уређена као неки американски санаторијум градска болница добила је најлепше признање и од страних стручњака. Осим болнице општина је изградила и градско породилиште које задовољава једну од великих потреба Београда. Борба противу туберкулозе добила је свој центар у општинском антитуберкулозном диспанзеру, у коме је само у 1936 години извршено 15.670 прегледа, поред тога што су кроз њега прошли и грађани из свих професија који могу бити преносиоци туберкулозе. У диспанзеру се стално и бесплатно лече близу 7.000 сиромашних туберкулозних Београђана. Значајну улогу има и општински дезинфекциони завод са епидемиолошком службом и својом новом станицом за сузбијање скабијеса — шуге. Поред ових установа велика је пажња обра■Цена на уништавање легла комараца и сузбијање маларије и на школску хигијенску службу. Социјална служба огледа се у помоћи у новцу и натури које општина даје сиромашним грађанима неспособним за рад- Онима који су најмање пет година у Београду Општина даје сталну помок од 50—300 динара месечно. На овај начин помогнуто је око 650 породица. Породицама оних који су били часници општински или радили, а нису стекли право на пензију, општина издаје помсК у виду пензије. Ову врсту пзмо^и ужива око 80 породица. Највише се пак даје у виду повремене помо^и сиромашним грађанима у новцу или у натури- За овај користан социјални рад основан је акциони одбор за зимску помсК, коме је на челу Њ- Кр. Вис- Кнегиња Олга- Овај одбор сваке зиме помаже кајефикасније сиротињу- ,,3имска помоћ" прикупља прилоге од грађана, добија прилоге од општине и установа а у току зиме приреди и по неку приредбу, чији приход исто тако иде на помагање сиротиње- У 1937 години на пример било је прикупљено 1,577.000 дин. из кога јз новца раздељено 3.183 пакета са животним намирницама, 1.700 м 3 дрва за гориво, велика количина одела и веша. Делење се обично врши пред Божић, тако да је сиротиња збринута у зиму пред овај велики празник. Осим ове помоћи општина је организзвала 5 јавних кухиња у којима се у току зиме свакодневно кува и дели храна сиротињи. У 1937 годики у овим кухињама утрошено је намирница у врздности преко милион динара, *) Предавање одражано на Београдској краткоталасној радиостаници на дан 11 августа 1933 г. за наше исељенике у Америци.