Opštinske novine

Српско гробље у Београду Историјат Новог Гробља

Прво српско гроблзе у Београду, о коме постоје тачни подаци, налазило се је до 1826 г. на простору који данас обухвата доњи део Космајске улице и Бранкове. Оно се је налазило одмах иза Шанца и било је ван реона вароши Београда, у селу Савамали. То гробље је ту постављено пре 170—180 г. Едвард Браун, енглески лекар који се бавио у Београду 1668 писао је: „У Београду сам нашао гробља у врло великом броју, јер у овој вароши има врло много народа, а недавно је и куга ту беснела." 1 ) Једно српско гробље постојало је преко пута Саборне цркве, на м.есту данашње Патријаршије. На једној крстачи у Раковичком гробљу пише да је 270 умрлих пренето са гробља Саборне цркве у Раковицу. Зашто и кад је то било, не зна се. По причању старих, то је било пре 180 год. Иако су Турци имали гробља поред сваке џамије, морали су и Хришћани негде имати своје гробље. Предање каже да се је пре 270 г. једно хришћанско гробље налазило на простору који заузимају општински станови у ул. Кнегиње Олге. Приликом грађења тих станова налажени су костури, па су они 16 јула ове шдине нађени и у непосредној близини тих станова, у Француској бр. 63 на имању Светозара Влајковића, индустријалца, кад је увођена канализација. Нађено је пет костура и сви су пренети у костурницу на Новом Гробљу. У доба пре 270 г. крај поред Дунава био је Немцима насељен и вероватно је то гробље било њихово. Гробље у ул. Космајској и Бранковој пресељено је 1826 г. по наредби кнеза Милоша на простор код Маркове цркве. Још онда .се увидело да ће се Београд ширити на ту страну и да том ширењу смета гробље. Београд је онда био слабо насељен, али се предвиђало јачање популације а с тим у вези и потреба за простором за насељавање. Маркова црква 1826 г. није постојала. Она је, као што се види из мермерне плоче на њој, подигнута 1835 г. Откуда да се баш на том месту инсталише гробље? По причању ста-

!) „Српске новине" од 3 јануара 1857.

рих људи ту је већ постојало гробље села Палилуле. У близини, код Батал џамије, постојало је турско гробље. Кнезу Милошу било је згодно да Београдско гробље споји са Палилулским а да простор, где је до 1826 гробље било, искористи за ширење вароши. Пут до Гробља код Маркове цркве, познатог под именом ,,Старо гробље", није био угодан. То је био обичан сељачки пут, пун прашине кад је суво, и блата, за које су се лепиле ноге, кад је било време кишовито. Српске власти увиделе су одмах незгоде тог пута и Магистрат (Окружни суд) писао је кнезу Милошу 13 јула 1827: „Представили смо везиру данас за калдрму од Варош капије идући србском гробљу да би је везир оправио, или дозволеније за то Обшчеству учинио. Везир нам је одговорио да ће свога човека послати да провиди како то место за калдрму стоји и потом решеније учиниће нам." Решење је брзо дошло. Суд је 27 јула 1827 известио кнеза Милоша да је везир одговорио како то није његов посао и одобрио да калдрму изради Обшчество. Пут који је требало калдрмисати, то су данас улице: Космајска, Теразије и Краља Александра. Међутим, изгледа, од тога није било ништа. То се види из акта који је Државни Савет упутио Магистрату београдском 5-Х1838 год. бр. 3170: „Из рапорта Магистрата од 29 септембра т. г. Н 4690 увидио је Совјет да су варошани од Варош капије па до Теразија сваки пред својом кућом калдрму направили, а онамо где кућа нема, иза Правителственог зданија, да је остала недовршена, но да је Магистрат учинио наредбу на Полицију да она наредбу изда да варошани и остатак ове калдрме направе о своме трошку, на које су се Устабаше свију Еснафа са кметом варошким, у Магистрату изјаснили да нису у состојанију исту продужити због други трошкова. По чему Совјет препоручује Магистрату да наредбу учини да се камен и песак на правителствени рачун за довршење исте калдрме довуче. Но сад, будући да је доцкан, то нека се зимус песак и камен приуготови, па на пролеће да