Opštinske novine

Некролози *ј* Драгиша Лапчевић

14 августа после поноћи преминуо је један од најистакнутијих првака бивше Социјадистичке странке, публициста, књижевник, сарадкик „Београдских општинских новина" и бивши већник Београдске општине Драгиша Лапчевић. Преминуо је у дубокој старости, у седамдесет петој години. Поч. Драгиша Лапчевић рођен је у Ужицу 13 октобра 1864 године од честитих родитеља Јелке и Николе. Као дечак свршио је три разреда основне школе у у жицу. доцни]е су га из школе због несташлука истерали. Чувајући стоку својих родитеља, врло бистар, још из раног детињства волео је многр да чита. Као таквог, тадањи претседник Пожешке општине прими га за деловођу, прво бесплатно као волонтера, а доцнијс му одреди и плату. Чим је почео да самостално зарађује млади Лапчевић је сву уштеђевину давао за куповину књига. Необично паметан и бистар он је од ране младости осећао потребу да се усаврши читањем. Радио је неуморно учећи себе и друге. Као самоук научио је руски језик и необичном је љубављу пратио руску литетературу. Превео је са руског неколико политичкоекономских расправа. Као писац Драгиша Лапчевић био је врло познат, цењен а по раду обиман и плодан. Његова публицистичка и књижевна дела су разноврсна. Сарађивао је у многим листовима и часописима, политичким, књижевним и стручним. Између осталих Драгиша Лапчевић написао је и ова дела: „Из књига", прво његово дело које је изашло 1892 године; „Зулумћарство", „Раднички захтеви и предлог Закона о радњама", „Комунална политика", „0 државном буџету", „Што ће нам организација", „Синдикална већа", „Агитације и организације", „Синдикални покрети у Србији 1909 и 1910", „Стање старе Србије и Македоније" и „Село у новим крајевима". После Светског рата штампана су ова његова дела: „Историја социјализма у Србији", „Синдикална пракса у Србији" „О нашим муслиманима", „Рат и српска социјална демократија", „Окупација". Поред политичких и социјалних дела пок. Драгиша Лапчевић написао је и више књига из пољопривреде и етнографије.

Драгиша Лапчевић сарађивао је у часопису „Београдске општинске новине", „Политици", „Народној мисли", „Дневном листу", „ОдјекуЈ" и другим листовима и часописима. Политичке чланке објављивао је [и у иностраној штампи у листу „Прагер Пресе", а економске у „Франкфуртер Цајтунгу". Он је превео са руског и роман „Мати" од Максима Горког. Пок. Лапчевић, био је и претседник секције Југословенског новинарског удружења у Бе1с|граду. Његов рад у Удружењу на збрињавању београдских новинара врло је значајан. То је био новинар ванредне рутине и човек великих умних способности. Пок. Лапчевић био је одборник Општине града Београда од 1906 до 1914 године, као претставник широких маса водио је једну конструктивну комуналносоцијалну политику у Београдској општини. Његова активност и знање на пољу комуналне политике била је од велике вредности. У политички живот Драгиша Лапчевић ушао је врло млад. Подижући народно благостање и радећи на подизању просвете у најширим народним кругоговима, постаје народни трибун у своме крају. Постаје оснивач Социјалистичке странке у Србији и шеф те странке. 1893 године Драгиша Лапчевић је изабран за претседника Општине у Пожези. Чим је странка ухватила мало корена, Лапчевић напушта своје родно место и долази у Београд. На посланичким изборима од 10 јула 1905 године Драгиша Лапчевић је изабран за народног посланика у БеоградуЈ а 6 ј[ула 1906 године изабран је за народног послника у Крагујевцу. Његова парламентарна активност је испуњена радом на учвршћивању демократије и на социјално-политичкој заштити радника. Његови говори у Скупштини били су радо и са дивљењем слушани. Лапчевић је био један од најчувенијих, у то време, наших говорника. Пок. Јован Цвијић, један од највећих наших умова, дивио се вредности и таленту ерудиције и духовној снази Драгише Лапчевића и сматрао га као једног од наших најбољих радника на пољу народне економије и социјално-комуналне политике. Као привредник ретке споообности, он је у тб време заостали родни крај толико подигао да ће генерације чувати вечно његово име. Данашње напредно воћарство у околини Ужичке Пожеге плод је неуморног рада пок. Драгише Лапчевића. За време окупације Драгиша Лапчевић држао је малу пиљарницу на Цветном Тргу и од тога издржавао себе и своју породицу, пошто није хтео^ да прими понуђену помоћ од ауетро-угарске Социјал-демохратске партије. После рата Драггаиа Лапчевић је обновио излажење „Радничких новина".

Драгиша Лапчевић