Opštinske novine

542

Београдске општинске новине

хија и Мисисипи, као и обустављање општинских животних служби у градовима, малим и великим, показују на један драматичан начин шта се дешава када механизам јавних служби није у стању да функционише. Чак и у нормално време оштећење неке електричне централе или каквог електричног кабла може да паралише град. Какав несрећан случај у подземној железници доводи стотину хиљада људи до очајања. Прскање какве главне цеви лишава воде цео један део града и излаже га опасности пожара. Чињеница да се ове евентуалности и друге тешкоће не дешавају чешће, показује савршенство наше технике, али када се оне догоде, дејства су брза и веома озбиљна. Схватајући осетљивост града н предвиђајући пустоши које могу проузроковати и проузрокују већ војнички напади на градове, европске власти предузимају мере да осигурају функционисање помоћних служби и припремају градове и њихове становнике за случај ових евентуалности. Склањање у зидана склоништа од бомби, гасне маске, вежбе у одбрани од напада из ваздуха, сирене за узбуну, одељења за брзу помоћ и драстичне мере за расељавање градова показују очајничкз напоре који се чине, да би се смањила крајња осетљивост градова у случају рата. ДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ И поред брзог прираштаја градског становништва у току последњих деценија, америчка варош налази се већ у борби са озбиљним проблемима биолошке неуравнотежености. Пре свега, проценат рађања у њима опао је тако брзо да они сада, више него у прошлости, зависе од прилива становништва са села да би одржале број свога становништва. Само у малим градовима жене рађају довољно деце, колико треба, да би се могло заменити данашње становништво. Код жена које су рођене у иностранству број рађања је већи, али њихов утицај неће вероватно би^и значајаи после 1940 године. Црнкиње већ не могу да одрже сразмеру црног становништва по градовима. С друге стране, код сеоских становника број рађања превазилази број потребан да се одржи замена становништва. Једном речју биолошко самоубиство градова јесте један од најзначајнијих проблема који се постављају америчком граду.. ЗАВИСНОСТ Неизвесност градског радника, оскудица његова у резервама, безличност и покретљивост градског живота доприносе да учине питање зависности још трагичнијим и сложенијим у градовима него у сеоским крајевима. У току кризе проценат становника, који су били приморани да се пријаве за помоћ, био

је много већи по градовима него у сеоским крајевима. Једна петина од укупног броја лица способних за рад која су примала помоћ, у 1935 години, живела је у десет највећих градова и обухватала је у првом реду неквалификоване раднике. Потреба да се беди притекне у помоћ и да се она отклони, довела је до стварања по градовима организованих бироа, које су помагали и појединци, али који су, као што је познато, били неспособни да одговоре задатку који је на ших пао у току последње кризе, када је потреба помоћи узела необичне размере. Издатци на помоћи које су доприносили појединци, који су у 1929 години износили од прилике четвртину издатака на јавне помоћи, смањили су се у току 6 последњих година, тако да сада претстављају свега 2°/о од укупне суме. Искуство последњих година показало је, такође, да су градске управе и владе појединих држава билз неспособне у финансиском погледу, да преузму дело приватне социјалне помоћи и да одговоре проблему помоћи који је постао страховито тежак. Федерална влада примила је на себе терет да притекнз у помоћ државама и градским општинама, како би оне могле одговорити проблемима јавне помоћи. Активност општина на социјалном пољу лишена је једнообразности, због разноликости у надлежностима по појединим грофовијама и градовима. У току последње кризе намети грофовија, држава и градова повећали су се и организација социјалне помоћи дошла је у једно прелазно стање: она је изгубила свој повремени карактер, да би постала стална. Међу значајним проблемима који се постављају у погледу јавне помоћи стоји и финансиска неспособност општина и сиромашнијих крајева да поднесу потребне терете, да одговоре локалним потребама, затим уставна или законска ограничења у погледу фискалном, сарадња између држава ради прилагођавања законодавства и администрације и персонала који ће бити довољно обучен, као и тешњу сарадњу између федералне владе и града. РАСНА ХЕТЕРОГЕНОСТ У погледу расном и у погледу националном градско становништво Америке је више хетерогено него у градовима других земаља. Број родитеља који су рођени у иностранству и њихове деце престављали су у 1890, 1910 и 1930 респективне одговарајуће бројеве 73°/о, 74,3%, 63,7о/о становништва градова са више од милион становника. Однос странаца био је мањи у малим градовима. Број црнаца нагло расте у градовима са више од 250 хиљада становника, док опада у малим градовима и сеоским срезовима. Хетерогеност у погледу порекла повлачи за собом хетерогеност језика и навика и објашњава недостатак јединства