Opštinske novine

Заштита од напада из ваздуха

547

ле игтеточине. Лица упозната са тешкоћама око доброг смештаја и одржавања материјалног добара врло добро знају колика је предност магацина у коме се штеточине уопште не могу да појаве, што код свих других магацина на суву, ма како били осигурани, није случај. Од прености које нам још пружају подводни тенкови долазе: отстрањење Губитка тежине и одржавање робе у потпуно свежем стању. Као највећа предност долази велика сигурност од напада из ваздуха. Према извршеним покушајима, у дубини од 40 метара тенкови су невидљиви за авион, чак и при ниском лету. И када се деси случајан погодак у близини, тада ни у ком случају, као што су то пробе показале, не пукне тенк напуњен течним материјама. Међу другим извршен је и овакав опит. У даљини од 7 метара, од тенка напуњеног течним материјама и укотвљеног на дубину од 40 метара, а у дубини од 17 метара проузрокована је експлозија аеропланске бомбе од 50 кгр. Тенк није претрпео никакву штету. Са тенковима напуњеним чврстим материјама, на пример пшеницом, биће извршени овакви покушаји разбијања тенкова уз учешће трошкова од стране Швајцарског савеза. На сваки начин биће и тенкови напуњени чврстим материјама практично много сигурнији од бомби, него сваки други магацин на суву. Када већ постоји страх од „мамљења", које би могло да постоји за нападача на једну земљу због сувише богатог стоваришта робе, није некорисно приметити, да подводни тенкови могу бити боље сакривени него најбоље сакривена стоваришта у стенама. После потапања тенка у воду само ће врло мали број веома поверљивих лица бити посвећен у тајну где се тачно налази то место где је тенк потопљен. Да страна лица пронађу то место веома је тешко, скоро немогуће. Једна мала земља, као што је на пример Швајцарска, „забијена као клин између великих сила", да би се у случају опасности могла бранити, мора да има поред оружја још и велика стоваришта хране. Због тога је један број далековидих људи у Швајцарској узео у своје руке иницијативу да потпомогне напоре државе за поправку стања залиха и да на приватној бази а без субвенције државе створи потребнз залихе. Извршене су припреме за оснивање „Лагер-танк А. Д.". Ово ће акционарско друштво имати задатак да гради и да издаје у зак)ш подводне тенкове. Поред тога основана је и „Герона", швајцарска задруга за набавку и смештај сировина и животних намирница, те је овој задрузи стављена у дужност набавка свих потребних залиха. У управном одбору ове задруге налазе се имена најистакнутијих стручњака свих грана и заинтересованих кругова. Уговором између Задруге и „Лагер—танк А. Д." биће настојано на томе, да квалитативни ризико и трошкови остану ниски и ако сме-

штај траје неколико година. Ризико за цену сматрају иницијатори као ограничен, с обзиром на данашње ниске цене на светском тржипггу. Ако се у току времена догоди ново падање цена, дозвољавају нарочито ниски трошкови смештаја у подводним тенковима, да се сачека повољна цена макар и после неколико шдина. Свакако, задруга нема карактер зараде. Она ће у првој линији служити Држави стварањем, значајних додатака залиха, а поред тога пружиће могућност, да се један део до сада чињених иностраних берзанских операција пресели у земљу. Камата на уложени капитал ограничена је на 4°/о, евентуални преостатак у случају ликвидације употребиће се у ошпте корисне сврхе. „Герона" треба да проузрокује поиватни привредни потстицај код задругара. Она поужа могућност, да сваки задругар може да добије за себе извесну количину животних намирница у време када наступе тешкоће за набавке животних намирница. Задругарски удели ограничени су на суму од 100 шв. фр. Међутим, један задругар може имати толико удела колико он хоће, али он може искориститк само један удео за себе. За једну породицу од 3 до 4 задругара била би ово оопствена залиха у случају нужде у вредности од 300 до 400 шв. франака. Дакле, знатно више него што Швајцарски савез то данас прописује Гоко 30 франака по фамилији од 4 члана). Иако би ови удели приликом увођења карата за храну били узети у обзир, ипак би сваки старешина породице био умирен када зна, да на сигурном месту, под стручним надзором, и по повољној цени купљена, лежи на стоваришту „његова" значајна залиха хране у случају нужде и лишава га брига око личне набавке намирница. Овој корисној приватној иницијативи успротивили су се швајцарски увозници. Они тврде, да је остварење овог пројекта у супротности са правима увозника и у колизији са законским одредбама о увозу. На тај начин успели су увозници да поколебају власти. Међутим, ово тврђење увозника није тачно. Како се жеља задругара за приходом појављује само у случају прекинутог увоза (на пример у случају рата), не може се уопште видети одакле ће наступити сметње. Без обзира на различита мишљења, питање је, шта заслужује преимућство у времену нужде: увозна права једног трговца или право снабдевања старешине породице, који је још својим улозима припомогао да се и за остале грађане, економски слабе, набаве потребне количине резервне хране. У међувремену је од стране Националне савезне царинске комисије примљен једногласно Дутвајлеров захтев, којим се позива швајцарско Савезно веће, да у границама законских могућности помогне организације, које имају за циљ осигурање потребних количина сировина и животних намирница. В. М