Opštinske novine
8
Сликар Урош Предик
555
Урош Предић је рођгн 25 новембра (7 децембра) 1857 године у малом банатском селу Орловату, у негдашњој „границиОтац му, био је свештеник који је, као и Предићзва мати, имао много смисла за уметносг и књижевност. Та своја добра својства родитељи су успели да побуде код свог сина. Основну школу похађао је у свом родном селу, а у шу је пошао са пет година као „добровољац" са знањем читања и писања. Средњу школу — реалку — похађао је у Панчеву, а свршио ју је, као и основну, с одличним успехом. После испита зрелости одлучио је да се посвети сликарству, и октобра 1876 уписао се у Бечу на сликарску академију. Већ идућз године доделила му је Матица Српска годишњу стипендију у износу од 250 форинти. Још као ђак, 1879 год. добио је своју прву, тзв. Гунделову награду за најбољи успзх у сликању уљаном бојом по мушким моделима. Године 1880 ступио је у „Мајстершуле" професора Грипенкерла, а већ 1882 године у његов лични атеље. Одмах по томе, преузео је на име свог професора израду тринаест великих зидних слика у Горњем дому бечког парламента. Још за време тог посла Грипенкерл га је предложио министарству просвете за свог асистента у одељењу за студију антике у Академији. На том послу је остао пет семестара, а потом се вратио у домовину и од 1885 до 1890 године био је у Београду, где је 1887 приредио своју прву изложбу. Преузевши израду иконостаса за цркву у Старом Бечеју и желећи радити у што тешњој координацији са конзисторијем који јг имао његове слике да оцени с вгрског гледишта, а који се налазио у Новом Саду, он се преселио у Нови Сад, где је остао три године. Потом је отишао у своје родно село, из породичних разлога, где је сазидао у башти атеље у коме је радио пуних петнаест година. Ту је израдио иконостасе за цркве у Перлезу, за манастир у Гргетеку, за цркву у Руми, за патријаршијску капелу у Сремским Карловцима, за надгробну капелу породице Владимира Николића у Сремским Карловцима, за капеле у Меленцима, Тителу и Панчеву. После смрти своје матере 1909 године прелази у Београд и ту остајз стално до данас, јер је живео у заједници са својим братом који је пре три године умро. Женио се није никада. Иако му је данас осамдесет и две године он је још увек релативно снажан и добро држећи старац. Трећег фебруара 1910, Српска краљевска академија у Београду изабрала га је за свог правог члана. Иако у почецима свога рада Урош Поедић није имао амбиција да постане првенствено иконограф, ипак је то постао силом околности и то по неизбеживим економским законима тражње. Најпознатије дело Уроша Предића јесте велика композиција „Босански бегунци", која је толико репродуквоана и разасута по мно-
гим нашим кућама. Међутим, највише успеха је показао и ту највише труда уложио код сликања иконостаса и црквених декорација. Много је радио и на портретима и по његовом рачуну он је до данас израдио око 500 портрета, међу којима се налази и читав низ историских личности из београдског политичког и културног живота: Краљ Петар, Краљ Александар I (неколико пута), Краљица Наталија, Војвода Мишић, Патријарх Варнава,
Урош Предић: Војвода Живојин Мишић
Патријарх Димитрије, Епископ Иринеј, Милан Пироћанац, Миленко Вгснић, Стојан Новаковић, Јован Цвијић, Ђорђг Јовановић, Марко Мурат, Ксенија Атанасијевић, Брана Петронијевић, Павле Поповић, Богдан Поповић, Јован Жујовић, Богдан Г авриловић, Слободан Јовановић, Чича-Илија Станојевић, Добрица Милутиновић, Добриновић, Сава ТодоровиЋ, Милка Гргурова, пет гувернера Народнз банке, барун Рајачић, читав низ претседника и добротвора Матице Српске итд... итд... Од већих композиција на овом месту треба споменути: 13 великих зидних композиција у Горњем дому бечког парламента, којз претстављају мотиве из митологије и грчко-римске историје који се односе на законодавство; многе славске слике за приватне куће, међу којима је вредно споменути Св. Николу за Патријарха Лукијана Богдановића, Св. Ђорђа за Бог-