Opštinske novine

ШЕТЊА КРОЗ СТАРИ БЕОГРАД

1 Стари Београд, о коме се у последње време толико пише, у ствари претставља два стара Београда: најстарији, који је био на простору ограђеном шанцем, а то је линија: Савске велике степенице — Косанчићзв венац Обилићев взнац — „Руски цар" — Парк пред Ратничким домом — кафана ,,Два Јелена" у Скадарлији — део Јевремове — Француска Прва мушка гимназија у Душановој улици наспрам цркве Александра Невског; и други стари Београд који је допирао до краја ул. Краља Милана, т.ј. до кафана „Рудничанин" и ,,Три сељака". Најстарији Београд, када су ван шанца биле пустаре, данас нико не памти. Он је, као такав, постојао до 1832 г. Тек после те године, варош је почела да се шири и ван шанца, захваљујући кнезу Милошу који је давао плацеве па и сам наређивао зидање државних зграда. Абаџиска чаршија (улица Краљице Наталије) у којој и данас има доста старих зграда, била је до 1842 државна ливада. Још кнез Милош наредио је 1836 да се та ливада раздели на абаџије који би на н>ој имали да подигну куће :и дућане, али до деобе је дошло тек 1842. За Батал џамију кнез Милош је наредио да се сав тај простор засеје житом „да Турци не би имали где вежбати солдате". Исти случај је био и са простором око Војне академије. Београдска општина направила је 1839 г. кућу на Ташмајдану и у истој отворила козару. Комисија, коју су састављали кметови из Београда: Јевта Поповић, Павле Нешић и Борђе Панић; и из Палилуле Урош Стојановић, — нашла је „салана (козара) је доста удаљена од вароши, ником не шкоди местом, нити ће пак вароши смрад какову наносити". (Козаре су биле месарнице ван варошког реона, у којима се месо јевтино продавало.) До' 1839 Палилула и Савамала биле су села, независна од Београда. Те године ушла су у састав београдске општине, али су и даље сматрана као предграђа. Ипак, то ништа није сметало општини да прибавља њиве и ливаде чак и у Булбулдеру, све до Лауданова шанца.

Шанац око Београда ностојао је до 1880 г. Те године почело се са скидањем истог и то је трајало 3 г. Земља је одношена на Дорћол и тамо засипане рупчаге. Раскопавање и ношење земље вршио је неки 1 аса, зв. Гарибалди, на 20 двоколица. До 1827 на шанцу су били усађени палисади које је народ целог Београдског округа кулуком секао у шуми, дељао и намештао, али од 1827 то је напуштено и сиротиња је те палисаде погорела по својим кућама. И сам шанац није одржаван. Преко њега народ је направио многобројне путање за прелазе. Лзуди су били на то принуђени, јер су капије биле доста удаљене једна од друге. Сава капија била је десно од великих степеница кад се озго иде; Варош капија код бив. књижаре Валожића, али књижара је била одмах иза шанца; Стамбол капија, на коме је месту сада Позориште; Скадар капија код „Два јелена" у Скадарлији; и Видин капија, где је данас нова зграда Прве мушке и четврте женске гимназије.

' : Бивша основна школа у Душановој 35 Све капије, сем Стамбол капије, срушене су за време бомбардовања 1862. Стамбол капија срушена је дефинитивно 19 маја 1866 и рушење је трајало равно месец дана, јер су зидине биле необично тврде. Приликом рушења било је и жртава од експлозије. Најстарији Београд имао је многобројне сокачиће, од којих су неки били и „слепи", т.ј. без излаза на другу страну. Где су са-