Opštinske novine

696

Београдске олштинске новине

ја се одиграла са појавом првих облика транспорта, може да се понови, сем ако се не приступи званичном регулисању овог питања. Битни проблем овом моменту јесте, на који начин треба контролисати и изменити постојеКу мрежу саобраћајну, било да се сачува, или да се измени садашња расподела градова на националном тлу. Уместо да се саобраћајни систем и тарифска политика употребе ради утицања на циркулацију робе и лица, као и на равнотежу привредне делатности и урбанизације, сходно једном унапред утврђеном националном плану, остављена су саобраћајна средства и тарифска политика да повећазају користи и штете које сада постоје. Потребно је усвојити једну нову политику, која ће имати за циљ да од нашег саобраћајног и па>рифног система створи инструменат еластичан, а не једну грубу целину, да би се на тај начин деловало на будући развој градова. Градски саобраћај Саобраћај уопште као и политика у погледу тарифа експлоатације, у погледу власништва инсталација и управљања играли су одлучујућу улогу у развоју градских заједница и градских крајева. Пространство градске територије, расподела становништва и привредне делатности, искоришћење земљишта, цене земљишта и јачина грађевинске делатности били су под утицајем локалних саобраћајних средстава. И поред нових саобраћајних средстава, нарочито аутомобила, јасно се показује да план развоја градских територија носи још увек печат наше старе политике и старих метода у области транспорта, које нису водили рачуна, или врло мало о интересима целога града. Међу незгодама такве политике налази се и нагомиланост становништва и веома виооке цене непокретностима у извесним крајевима, претерана растуреност неизграђених терена и смањење вредности земљишта у другим крајевима, високо коштање јавних служби, које проистичу из ове ситуације и тешкоће у трговачком промету, између осталих, тешкоћа у саобраћају са свима својим незгодама и несрећним случајевима. Према томе, битно је да се испита како треба организовати градски саобраћај, да он постане ефикасан инструменат развоја појединих крајева и градских центара, саобразно генералним плановима израђеним за далеку будућност. Генерадни пдан и нодеда на зоне Мада су утврђивање генералних планова и одређивање градских зона, како су практиковани у току последњих двадесет година, били спасоносни, ипак нису јдговорили оно-

ме што се од њих очекивало и нису дали резултате које су иначе могли да даду. Њима је сметао читав низ препрека, чије је уклањањ(е било од првокласне важности, да би планирање и подела на зоне могли бити ефикасни и крунисани успехом. Пре свега, органи који се старају о извођењу регулације града нису имали довољно власти да ефикасно делују на материјалну, друштвену и привредну структуру општине, на основу плана који је паметно и широко замишљен. На њих врше утицај јавно и званично мњење, који су рђаво информисани и који не схватају како би требало велики значај планског изграђивања града. Они наилазе често на љубомору и чак на опозицију код управних власти. Њима недостаје средстава и спремног персонала. Често пута они сами греше, јер немају довољно убеђења и енергије у вршењу своје дужности, о којој често пута имају или погрешну концепцију или ограничено разумевање. Али тамо где је примена генералног плана највише развијена, ретко је да се ти одељци за разраду генералног плана консултују поводом свих пројектованих јавних радова на територији која спада у њихов ресор они имају консултативну улогу само кад су у питању пројекти. Исто тако не тражи се њихово мишљење кад је у питању саобраћај, сем ако се предлажу измене које директно тангирају какво општинско добро. Њихова власт у погледу парцелације недовољна је да би била ефикаснаг и они небмају потребног ауторитета да одређују услове парцелације. Уопште узевши одељци за разраду генералног плана требали би да имају довољно власти, да дају своје мишљење по свима питањима која се тичу ра*звоја града; а тамо где не постоје одељци за разраду генералног плана појединих крајева, ову власт требало би вршити не само у границама насеља, већ и на целој територији која је изграђена или у току изграђивања, као и у целом крају, чији будући развој интересује градску заједницу. Друга слаба тачка локалног генералног плана јесте отсуство генералних планова за веће територије: покрајине, поједине државе и целу државну заједницу. Ти би планови сачињавали једну арматуру и омогућавали би да се контролише локална акција, што је апсолутно потребно. У истину, потребно је изменити и проширити скупне надлежности и схватање генералног плана. Док је с једне Стране утицај материјалне околине на привредну и друштвену структуру града свуда видан, службе генералног плана и урбанисти били су и суви 1 ше спори да се интересују и да се посвете значају друштвеном и економском генералног плана и поделе на зоне. Готово су потпуно запосхављене економске основе општине, њихо-