Opštinske novine

Први дани окупаторске власти у Веограду 1915

729

Но на завршетку да дам израза својој дубокој захвалности људима који су ми се нашли у најотсуднијим часовима мојих страдања и патње. Моје интернирање је четири пута стављано на дневни ред, али до извршења није долазило. Бранили су ме и спасавали добри људи озарени светлошћу неба... Интернација — реч тежа од смрти... Деца... Сама, без мајке... Крајња немаштина —

глад... Мисао ми је та ледила мозак. Пипао сам и стезао главу. Да ли га имам? — питао сам се. И шапутао сам и сам гласно говорио: луд, луд, луд... Племените душе: Стевана Ћурчића, Николе Стефановића, Паје Денића и Васе Антонића — светлеће пред Вечним судијом у царству славе Нзегове као најлепша кандила... Мисао и молитва моја за њих моја је света дужност у све дане и кроз сав живот мој. Прота Миливој М. Петровић

Патрнјаршијски двор у Есограду