Opštinske novine
5*
Портрети београдских уметника:
VII
Вајар Симеон Роксгндић
Била су једном времена када су људи били прилично начисто с тиме шта је то уметност. Одонда је прохујало много векова, ноумирало много генерација и створило ее безброј теооита о уметности о т %еном значају и
1
С Роксандић: „Аутопортрет" — Рад у гипсу из 1920 год. — (Код аутора)
о њеном задатку, тако да ]е то нама, данашњим људима, после свега тога, пссле читавих возова к ћига на свим језицима, све сасвим нејасно. У тим давним временима свима је било јасно да је уметност што савршенија форма која се постизава што савеснијим, што устрајнијим и што неуморнијим радом, плус — још нешто; плус оно што ми данас називамо таленат, инспирација. Тада се веровало у оно што је толико и толико векова по том формулисао Едисон у оној по уларној сентенцл о „99% тракспирациј з (рада, енј 'јеља) и свега 1°/о инспирације." У оно време кад су људи та за нас тако сложена питања схватали тако једноставко, створена су она прекрасна и одонда до дамас ненадмашена и недостигнута дела римског и грчког вајарства. И још једном, много векова по том, то је људима опет постало јасно; то је било у оно доба кад су слободоумнији духови гб:цили са себе јарам свих филозофских и уметничких теорија, у ствари религиозних канона и догми (...анцила религие), потраживши најсавршеније облике лепоте и пронашли исте реализоване у ископинама римског и грчког вајарства. И тада су људи опет почели да гледају својим сопственим очима и да у камену (или у чему другоме) реализирају лепоту онако како су је видели. Тако је настала она епоха коју историја уметности назива Ренесанса. Ни тада се није теорисало него радило. Лзуди су узели длета и чекиће и ухватили се у борбу с каменом, као Микеланђело. Потражише шестаре да мере пропорције појединих делова тела и мишића, као Леонардо да Винчи. Али, — „стална на том свијету само мјена јест." Данас у том погледу ствари стоје управо за стотину и осамдесет степени другачије него што су стајале у време Ренесанс<>, или у време процвата грчке и римске уметности. Мајсторство, познаваље и најситнијих елемената свог заната, данас се сматра често за нешто што је равно негацији уметности, ља нешто што је недостојно уметника, а шестар у рукама уметника, који жели да иде у корак с временом, сматра се као симбол неуметноности .