Opštinske novine
7*
Опсада и пад Шапца и Земуна 15И
139
це, да осматрају покрете непријатељских трупа и да поднесу о свим запажањима извештај главном војном стану. Они одреди које је султан, почев од 9 јула, слао преко Саве састојаху се добрим делом из таквих пљачкаша — куруџи добровољаца; раније поменутих 1000 јаничара и румелијске спахије беху редовна војска, којој беше задатак да се на левој обали Саве, према Шапцу, улогори и да са те стране осигура градњу моста. Зворничком бегу беше наређено да се побрине за материјал — потребан за градњу савског моста: за даске, греде и др. Бег је извршио свој задатак и сакупљен материјал, утоварен на 20 шајки и на неколико већих бродова, довежен је на Саву. Но код Сремске Митровице становништво и градска посада нападну овај транспорт таквом жестином да су три шајке потонуле, половина бродова уништена, услед чега се морао већи део материјала за грађење моста поново набавити. Због тог случаја је грађење моста, спочетка, споро напредовало. 8 ) У току грађења султан је лично, од јутра до мрака, стално стајао на обали, да би радове својим присуством убрзао. 12 јула заповедио је да Ахмед-паша дође натраг из Срема к мосту. По пашином повратку радови се око градње моста грозничавом ужурбаношћу форсирају. Ахмед и све остале паше, који беху у логору, са батинама у руци надзираваху раднике. 13 јула прелази Мустафа-паша са новим војним одредима преко Саве са задатком да поседне сремске тврђаве. У то време на подручју између Саве и Дунава одиграва се права сеоба народа. Племство и сељаци, напустивши своја огњишта, беже у фрушкогорске шуме и прелазе делом у Бачку. Избеглице се дан-ноћ гомилају, тискају се пред скелама на Дунаву. Из највећег дела тврђава посаде побегоше и напуштене тврђаве падоше једна за другом Турцима у руке. Страх обузе све и отпор од стране сремских утврђења беше тако незнатан да је Мустафа-паша за непуних пет дана извршио свој задатак и, гонећи пред собом мноштво робља, победоносно се вратио у султанов логор. Куруџи приредише праву хајку на несретне становнике по Срему, од којих су многе поклали а мноштво прегворили у робље. Од дана прелаза преко Саве па до 28 јула — као што је у султановом дневнику забележено — скоро сваког дана у масама је довођено робље у главни војни стан код Шапца. За цело то време само једну једину неповољну вест је примио султан о својим пљачкашким одредима који су крстарили. Савременик 2ау забележио је овај случај: кад је један турски пљачкашки одред пролазио кроз шуму Јелшаву, тамо избегли сељаци, њих 800 на броју, нападоше из заседа тај одред и побише више од 1000 Турака. 9 )
Савски мост био је довршен 18 јула. Но султан му се није дуго радовао. 17 јула Сава је почела тако нагло да расте да је сутрадан навече поплавила и мостобране. 19 јула беснео је страховит оркан који је, већ и од саме поплаве руинирану, конструкцију моста савршено уништио, греде, даске, понтоне тако је растурио да скупљање и спасавање истих беше немогуће. 10 ) Да видимо шта се за то време дешавало у турском логору око Београда. Турске авангарде, — под заповедништвом Хозрева, смедеревског санџак-бега, — већ 25 јуна отпочеше крстарење по околини Београда. 1 или 2 јула стигоше под Београд оних 1000 јаничара које је Султан из Текур-бинара (у околини Пирота) већ 23 јуна послао за појачање трупа смедеревског санџак-бега. 3 јула је кренула узводно и турска ратна флотила из Црног Мора. О свему овоме будимски двор је већ 5 јула био обавештен, вероватно од гласника Олах Балажа — заповедника београдске тврђаве. Помоћу приспеле ратне флотиле пљачкашке турске чете одмах се пребацише на леву обалу Саве и отпочеше огњем и мачем пустошити околину Земуна. Тада се Марко Скоблић, са братом Михајлом и заосталим варошким становништвом те отприлике са 350—400 шајкаша Срба и Хрвата, повукао у земунску тврђаву и, затворивши капије исте, предузео је све мере за одбрану тврђаве. 5 јула стиже и велики везир Пири-Мустафа паша на пољану Београда предводећи анатолски корпус. Велики везир, расмотривши терен око Београда, истакао је као први задатак освојење Земуна, да не би исти евентуално послужио као ослонац угарској војсци која би покушала да ослободи Београд онако као што је то било 1456 године. Стога је наредио Хозрев-бегу да са својим смедеревским трупама опседне Земун. Прелаз Хозрев-бегових трупа преко Саве извршен је без икаквих сметњи, јер угарској ратној флотили не беше ни трага ни гласа, а оно неколико ратних бродова, којима је Олах-Балаж располагао, не смедоше се мрднути из ратног пристаништа београдске тврђаве. Хозрев-бег, опколивши земунску тврђаву, позвао је посаду на предају, али јуначки заповедник тврђаве Марко Скоблић одби ласкаву понуду. Након тога отпочеше напади и јуриши који су се до 8 јула развијали исто онако као у борби око Шапца пре доласка Ахмед-паше под Шабац. Скоблић и његови јунаци, доклегод су имали праха и олова, крваво одбијаху све турске јурише, починивши страховит пустош у турским редовима. Султанов логор пред Шапцем и логор великог везира пред Београдом одржаваху несметано међусобну везу. Можемо дакле претпоставити да је велики везир свагда тачво био обавешта-
8 ) 2ау. 156. 9 ) 2ау. 158.
10 ) Султанов дневник упоређен са 370. св. Тићего и 92, 93 св. Вш(:из.