Opštinske novine

Београд негдашњи центар рибарства

195

Доњег Милановца постоје мало даље од дунавске обале бедеми од набацаног камења, саграђени приликом регулације Ђердапа деведесетих година прошлога века. Кад Дунав јако нарасте, ти бедеми чине да му се ниво на томе месту уздигне и да је вода поред бедема врло брза. Кечиге, које у то време наиђу на те бедеме, заморене од борбе са љутом водом, завуку кљунове у међупросторе између крупног камења, па се дешава да у таквом положају остану и кад вода опадне. И тада се могао посматрати чудан призор који пружају угинуле рибе што висе низ исушено камење, а чега су се лако могле спасти само да су мало мрднуле док је још преко камења било воде. Кечига се слабо отима и кад се ухвати на удицу. Јесетра (обична и чичкава) је данас врло ретка риба у београдским водама, ма да ју је до пре 40—50 година још било доста, а у ранија времена још и у изобиљу. Пре закона о риболову од 1911 године, кад су савски и дунавски риболови издавани арендаторима под закуп, а ови наплаћивали рибарске карте од аласа, постојала је обавеза да им алас за сваку уловљену јесетру или сима, ако су ајаварити, исплаћује још и 20°/о од продајне цене такве рибе. Можда последњу мало крупнију јесетру у риболовном подручју Београда ухва-

тио је 1935 године писац ових редова, лап»гашем, са својим рибарским момцима, и то наспрам Кишваре, у Дунаву; мерила је 16 килограма и продата је једном београдском трговцу. Може лако бити да је за последњеЗ—4 године, ухваћена још која „на пампуре", али то није било у близини Београда. Јесетре, које се с времена на време продају у Београду, долазе бродом са нашега Доњег Дунава, из Доњег Милановца, Текије или Кладова, најчешће из Текије. Све се то може рећи и за сима, врло блиског јесетри, који у нашим водама достиже и тежину од 50 килограма, као и за пастругу, која личи на крупну кечигу, али има дугачак пљоснат кљун и обложена је јаким оклопом разнобојних крљушти, а достиже тежину од 10 килограма. Раније се у београдским водама ловила много чешће; данас је велика реткост, ако није и сасвим ишчезла. Моруна је такође за риболовно подручје Београда данас врло ретка риба, која се улови по који пут за читав низ година. Једна је моруна н. пр. ухваћена пред турски рат 1912 године у Дунаву више Земуна; мерила је 147 килограма и имала је 10 килограма икре која је продата прератној познатој деликатесној радњи Карла Перола у Београду. Једна мања моруна (око 100 килограма тежине) уловљена је пре

Џ:'- "•

Имена риба: 26 шпицер; 27 цобер; 28 шламбајзер; 29 пињак; 36 младица; 30 караш ков; 34 царска риба; 35 слепак; 32 шљивар; 33 пеш

33 \; 25 вретенар; 31 чи3 *