Opštinske novine

Слике из београдског робовања 1914—1918

215

■ V : :

Брана Ћосић, син г-ђе Даринке Ћосић, као гимназист за време окупације

Мали „новинарчићи" продали своју робу, па дошли да замене своје мајке и оестре, али редар кундаком и ударцима одржава ред. Они чекају. Краљ Милановом улицом дојури на коњу командир жандармерије и презриво погледа по бедној гомили. Дојаха баш поред самих редова тако да се свет почео повлачити уза зид. Кад спази да „новинарчићи" стоје ван реда, са својим празним мушемама и блоковима, окрете коња. Деца понизно и са страхом скидоше своје капице. Али кроз ваздух звизну корбач, и поче падати по малишанима. Деца инстинктивно полегоше, увијајући се и кријући главе дебелим блоковима, а командир је бесно викао: „Ви гамени српски, свуда сте ви, да не може човек проћи мирно од вас! У хапс, у хапс, лопови! Мајке и сестре плакале су за њима, а они, шћућурени један поред другог, зазирући од удараца, пођоше испред стражара. Командир се тада окрете „шефу продавнице" и рече: „Та маст има се сместа посллги једно буре за болницу а друго за жандарме■ риску менажу". А народ, — уморан, измучен, неиспаван и изударан, — заталаса се лагано, и са стегнутим песницама разиђе се кућама.

Орахово лишће У кућу господина X. доселио се хусарски официр са породицом. Служи се целом кућом као својом, јер домаћини су ван земље. Реткости, као: пиротске и персиске ћилиме, сребро, кристал, уметничке слике и остало, често преноси преко, ради — успомене. На сред дивна дворишта велики орах, и господин официр наредио да се отресе. Два пуна џака такође је однето, преко. Никоме ни ораха, па ни оној дечици што вире кроз плот и моле: „Господине, дајте нам бар по једну купу, да се играмо". У његовом првом суседству станује једна сирота жена чије је дете рахитично. По савету лекара треба да га посведневно купа у ораховом лишћу. Кад је видела да се млате ораси, и да је двориште пуно лишћа, узме џак и оде на капију. Кад је војник чуо шта жена тражи саопшти своме капетачу, а он, не окрећући се, рече да отера жзну. Уздишући жена је отишла да тражи по Београду орахово лишће, а већ сутрадан је лишће из ове куће изнето колима. Задовољна је Траже се болничарке за њихове болнице. У изгледу је леп безбрижан живот. Поред хране, добија се нарочита повластица за намирнице. Траже се само строГо поверљива лица са знањем немачког или мађарског језика. Неко је препоручио г-ђу Н., која је оптерећена ситном децом, а говори немачки. Кад је видела да се то тиче неге њихових официра и да се тражи строга поверљивост она се скромно захвали и рече, да сада има доста рада и да јој је незгодно напуштати посао. „Но, а шта тако радите, да вам је жао да напустите посао?" пита је капетан. „Перем заробљеничко рубље", одговори жена чисто поносно. — „Марш! командова официр. Сутра имаш опрати 5 соба у болници". Жена је казну издржала, али је ипак задовољнија но да је морала неговати оне који су јој хранитеља убили. Зар је и ово култура Ево како су обележили Аустро-Мађари свој долазак у Кнежевац до Београда. Културно је заиста што су одмах почели подизати хигијенске објекте за своју употребу, али је варварски чиме су украсили једну од тих прљавих зграда. Узели су црквени барјак који се носи о сеоској заветини, оскрнавили и бацили, а крст са њега истакли на нужнику.