Opštinske novine

228

Београдске општинске новине

А кад смо напустили разгледање тих старина, док је Ивановићева кћи, која данас врши, како се сама у шали изразила, функцију секретара свог оца, — спремала сваки поједини предмет на његово старо место, повео сам невезани разговор и с г. Ивановићем о његовој уметности и о његовим путовањима, Али цео тај разговор је више личио на монолог него на разговор. Више сам говорио ја, а г. Ивановић је далеким, отсутним и непомичним погледом гледао преда се. С времена на време и он је по нешто казао, с неколико речи, кратко, фрагментарно, — и кад је приметио да ја хоћу да забележим то што он говори, заћутао је. И тада ми је он исто онако кратко, фрагментарно и с неколико речи, које је из њега требало управо извлачити, испричао како је путовао по непроходним јужносрбијанским планинама и гудурама, како га је тамошњи свет, који још никад није видео сликара ни чуо да постоји такво занимање у почетку гледао чудно и подозриво, али, како му се ипак никада није десило ништа непријатно. Причао ми је како су се многи његови пријатељи чудили, особито после рата, његовој смелости, с којом је одлазио у те крајеве у којима ое још „крв пушила" и где су још падале главе. Ивановићу су сва та страховања увек

била чудна. Он се временом тако саживео са тим примитивним светом, да је с многима склапао и права пријатељства; а они су прилазили његовим делима с разумевањем и поштовањем, говорећи: „О, част за тај занајет". После, кад је одлазио у неки крај у коме је већ раније био, увек је наилазио на старе познанике, који су долазили да му се јаве и да му зажеле здравље и добру срећу. Шта више, једном је после много година срео неког џамбаса у сасвим другом крају, који му је пришао сав раздраган као старом пријатељу. Треба само знати е људима, рекао је г. Ивановић, — није ни тај свет тако страшан као што изгледа у очима наших „прецививилизованих" варошана. Данас је Јужна Србија сликарски потпуно откривена. Тамошњи свет се научио на сликаре, и то не само наше него и стране који сваке године долазе у све већем и већем броју. Сви они отимају зубу времена поједине мотиве и предају их будућим поколењима да уживају у њиховој романтици и да се поносе остацима старе српске славе и моћи. Међу свима њима име Љубомира Ивановића ће још дуго стајати на првом месту. Звонимир Кулунџић

. — д > %<

' - Ј, - ^ \< \ж 1 Ц л, - 3 Ш?Ш ' : "ШЗ

Љуба Ивановић: Јајце. — Цртеж из 1935 г. — Из приватне кодекције