Opštinske novine

Уметничка хроника

241

Хајнмилер, Марион Хунтен, Роза Палош-Хуска, Еберс, Вакере и Розенкранц. Претстави „Зигфрида" присуствовали су Нз. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле и Кнегиња Олга. Свима претставама присуствовали су најодабранији чланови београдског друштва и немачке колоније. Позоришна сала је била увек дупке пуна. Све карте су биле распродате још пре доласка чланова Опере у Београд. У уторак 12 марта увече Франкфуртска опера је играла славну Моцартову оперу „Отмица из Сараја'' у главној позоришној згради, као добротворну претставу у корист Зимске помоћи. Претстави су присуствовали Нз. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле и Кнегиња Олга. Били су присутни министри и чланови дипломатског кора са својим породицама, Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић са госпођом и велики број других угледних личности. Када је претстава била завршена, око 10 часо&а увече, појавили су се на позорници сви чланови Франкфуртске опере, са југословенским одликовањима, која су добили при-

ликом свог гостовања у Београду. Публика их је бурно поздравила. Директор Београдске опере г. Ловро Матачић предао је, у име Београдског народног позоришта, генералном интенданту Франкфурске опере г. Мајснеру ловоров венац са југословенским тракама, изговоривши неколико пригодних речи. Г. Мајснер је одговорио да су његови сарадници и он одушевљени боравком у југословенској престоници, београдском публиком и својим београдским колегама, које су имали прилике да виде у националној опери „Еро с оног свијета" у Франкфурту и које желе опет што пре тамо да виде. Говор је завршио на српском поклицима: „Живела југословенска уметност! Живео југословенски народ! Живео југословенски Краљевски Дом!" Публика је дуго и бурно поздрављала г. Мајснера и његове другове, чланове Франкфуртске опере. Исто вече у 23 и по часа отпутовали су чланови Франкфуртске опере специјалним возом за Софију. На станици су их испратили чланови београдског Народног позоришта и велики број грађана.

Банкст Претседника Београдске општнне у част чланова ЈФранкфуртске опере

Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић приредио је у част чланова Франкфуртске опере свечан ручак у дворани Ратничког дома у недељу 10 марта. У прочељу, до Претседника г. Ђуричића, седео је немачки посланик г. фон Херен, до њих, десно и лево, помоћник Министра просвете г. Федор Никић, генерални интендант франкфуртских градских позоришта г. Ханс Мајснер, управник Београдског народног позоришта г. Милан Предић, шеф Отсека за одржавање веза са иностранством Министарства просвете г. Велмар Јанковић, чланови Културног одбора Београдске огаптине градски већници: академик и сенатор г. д-р Јован Радонић, сенатор г. д-р Живан Лукић, г. Рајица Маринковић, г. Марковић Василије, г. Стојанкић Борислав, г. Јелисавчић Благоје; неколико виших чиновника Београдске општине, чланови Франкфуртске опере, Београдске опере, драме, оркестра и балета, Београдске филхармоније. Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић наздравио је за време ручка члановима Франкфуртске опере овим говором: Екселенцијо — Господине Министре, Моје Госпођг и Господо, Част ми је и пријатна дужност дз могу као Претседник Опигтине града Београда по?дравити на-

ше миле госте, чланозе Франкфуртске опере, и да им могу захвалити за изванредне часове које су нам приредили својом високом уметношћу. Према старој истини, уметност је бзжански дзр, а уметници Богом обдарени људи, чија се висока и часна дужност састоји у томе да буду претставници и носиоци културе свога народа. Познавати културу једног народа, значи тај народ високо ценити, волети и према шему бити пријатељски расположен. Зато су толихо значајне узајамне културне и уметничке манифестације између народа, које овоме циљу доприносе. Немачки и југословенски народ налазе се на најбољем путу да се на овај начин међусобно приближе. За све ово дугујемо велику захвалност свима онима који у обема земљама у том смислу раде. Немачки народ може бити поносан на своју културу. Она је стара и целом свету позната, а уз то ванредно богата у свим њеним областима. Познамо је и преко књиге и слике и преко музике; са жаљењем можемо само понозити стару изреку: ,,Агз 1оп^а, У14а БгеУ18." Али, наши мили и поштовани гости, који су већ наши стари познаници, помогли су нам да учинимо један корак унапред на озоме путу упознаваља. Они су узели на себе дужност да посредују и да нас приближе богатој музичкој култури немачког народа. Својим високо уметничким извођењем они су то у пуној мери постигли. Доживели смо многе незаборавне часове, чули смо музику највећег драмског ком-