Opštinske novine

Заштита деце за време рата од микробне опасности

347

болести будућег рата. Дифтерија, како нас уче статистички подаци, скоро је једина од заразних болести, која за последњу деценију није показала синхронично опадање са осталим акутним болестима, јер опадање сумарног морбидитета и морталитета од инфектнвних болести сачињава генералну општу епидемиолошку појаву у већини савремених градова. У Београду и у целој Југославији, а тако исто и у суседним земљама, дифтерични морбидитет и морталитет показује супротну тенденцију, наиме, дифтерична кривуља је у порасту, тако да се дифтерија стварно налази у стадиуму прогресивне епидемилошко еволуције. Узимајући у обзир екстремне тачке кривуље морбидитета у Београду за последњу деценију, налазимо да се дифтерични морбидитет од 1927 год. попео од 36,7%ооо на 185°/ 0 ооо 1930 год., 267°/ 0 . 0 1936 г. и у 1938 год. показао је, са увођењем облигатне вакцинације школске деце, извесно смањење на 146°/ 0000 . Да је ово смањење дифтеричног морбидитета стварно постигнуто вештачким имунобиолошким путем сведоче кривуље морбидитета код деце претшколског доба, код којих се није спроводила облигатна вакцинација, те се је процентуални удео код оводобне групе од 1936 г. чак повећао од 32,4 о/о на 34,4 °/о 1937 г. и 40,3% 1938 год. Ова статистика сазнања о кретању дифтерије по добним групама даје основа за очекивање веће опасности од ширења дифтерије у будућем рату, нарочито под утицајем неповољних услова рата, без предузимања потребних имунобиолошких мера, које су веома ефикасне и морају да се спроводе не само за време рата, него и за време мира. Овде ћемо се осврнути на позитивне резултате вакцинација против дифтерије, који су постигнути у иностранству и код нас у погледу сузбијања дифтерије помоћу превентивног пелцовања по Рамоновој методи. Први покус вакцинације деце са анатоксином по Рамону били су иззедени у Француској 1923—24 године. Године 1925 професор РНг-ОегаМ и сарадници Оећтез, Ргазег, Ме. Ктпоп, Мо1пеу и др. у Канади допринели су генералној употреби антидифтеричне вакцинације са Рамоновим анатоксином. Рагк 1929 године у Нзујорку вакцинисао је до 70% све деце до 15 година старости. За време периоде организације вакционалног режима у Нзујорку просечно се регистровало око 10.000 случајева дифтерије са 700 смртних случајева или 11,2°/ 0000 морталитета, док је после увођења вакционалног режима 1936 год. било свега годишње 1143 случаја дифтерије са 35 смртних случајева или О,47 0 / 0000 морталитета. У Паризу су такође постигнути веома добри резултати, где је било вакционисано до 50°'о деце, због чега је морталитет опао од ИД%ооо на 3° 0000 у 1937 години.

Наши резултати у Београду са облигатном вакцинацијом школске деце против дифтерије веома су добри и инструктивни.*) Главни резултати испитивања бактериолошке опасности за време рата могли би се ремизирати овако: Да је вакцинација с Рамоновом вакционом и комбинованом вакцином ,,Дик-Габричевски-Рамон" веома ефикасна, јер знатно повећава специфичну отпорност организма школске деце против дифтерије. Нмуно-биолошки ефекат вакцинације могао би се изразити следећим односима: Деца имунизирана са Рамоновим анатоксином продуцираним у Централном хигијенском заводу показују смањење морбидитета према осталој школској невакцинисаној деци у: 2,44°/ 00 према 17,11°/ 00 , или као 1 :7, док морбидитет деце вакционисане са комбинованом вакцином ,,Д. Г. Р." показује морбидитет свега 0,56°/о 0 или Д а Ј е однос 1 :30. Иако шарлах код нас губи јачину свог гениуса епидемикуса, ипак преставља још и сада важно заразно обољење, које под условима ратног доба може лако да добије карактер инфекције веће експанзије и већег леталитета. При процењивању значаја пелцовања комбинованом методом, треба имати у виду дуготрајни профилактични ефекат антидифтеричног цепљења и релативну краткоћу предохране против шарлаха, не више од 9 месеци до годину дана. Да бисмо исцрпели листу главни опасних инфекција за време ратног стања народа, који ће при савременом начину ратовања бити сав интегрално увучен у ратне опасности са својим немоћним старцима, старицама и малом ситном, неотпорном децом, — зауставићемо се на уапо1а уега. Некад страшна и грозна епидемија арапских богиња, позната у источној Европи и под називом „црне смрти' (уапо1а ћаетоггћа«1са сопНиепз), била је у средњем веку, поред куге, прави бич човечанства. Међутим, сад је, услед обавезног цепљења са анималном лифром, савладана. Угушивање те грозне инфекције није дефинитивно већ привремено све док траје код млађег становништва вештачки створен имунитет пелцовањем. Светски рат и прве послератне године најбоље нам илуструју шта значи и најмање слабљење и попуштање у организацији вакцинација против богиња, јер крајем рата и одмах после рата скоро у свима настрадалим земљама за време рата (југославија, Пољска, Русија итд.) примећен је знатан скок богиња, које су местимично узимале већи епидемиски замах. За време будућег рата богиње ће првен-

*) Детаљни подаци изнесени су у чланку аутора: ЕгЈаћгип^еп ићег Зсћи^гјтрћт^еп т 6.ет ВјрМепеБекатр!ипј| 1п Вео^гаЈ". 7,еИ$с ћ. {. 1ттиш1:а48{ог8сћип2 1939. и у чланку писца „Обавезна вакцинација ђака основних школа у Београду' 1 (Општинске новине 1939 г.