Opštinske novine

Солун и Атина — Садашњост и прошлост, музеји и библиотеке (2) МУЗЕЈ АКРОПОЛЕ Преко степеница спушта се до улазних врата Музеја Акрополе, који је подигнут на самој Акрополи у једној природној депресији земљишта, северо-источно од Партенона. Подигнут је 1878 са задатком да служи искључиво за смештај и излагање објеката који се приликом ископавања пронађу на Акрополи. Тих је објеката, већ онда кад је Музеј подигнут, било доста, јер се с откопавањем Акрополе започело одмах пошто је турски гарнизон удаљен (1833). Систематска откопавања вршена су нарочито у периоду од 1885-1900, па се сматра да је углавном целокупно земљиште на овом месту археолошки већ испитано и проучено и да су даља прекопавања непотребна. Иако по свом спољашњем изгледу скроман, овај Музеј за сваког посетиоца садржи ванредно велика изненађења, нарочито обзиром на изванредне скулптуре архајског периода, које су у њему нашле своје место. Уметност тог периода припремила је терен за развој славне грчке скулптује класичног периода (V и IV века), која је дала: Фидија, Поликлета, Пракситела... Рађање те уметности овде се прати од првих почетака. Међу пронађеним и прикупљеним уметнинама нарочито је велики број изванредних женских статуа „Кора" — о којима је толико писано и које заиста изненађују својом лепотом и грацијом. Већина их је пронађено поред Ерехтејона, где су у V веку служиле „као материјал за нивелирање цитаделе"... Свако одељење Музеја има свој посебни назив. Тако одељење где су „Коре" носи њихово име, а остала носе имена других главних скулпутура које су у њима изложене. Постоји соба у којој се налази велика скулптура: Херакло у борби с Тритоном; соба чудовишта са три тела; соба малих фигурина; соба Мошофороса; соба ефеба; Партенона (одливи скулптура с Партенона); соба богиње Нике... Ова раздеоба произлази из групације објеката, која је тако извршена да се посетиоцу знатно олакшава сналажење и памћење онога што је видео. Сви прикупљеии објекти говоре сами за себе. Али и осим тога, — да се осети њихова

лепота и значај —, помаже и све остало, а нарочито онај осећај (који се рађа независно од свега што смо раније знали) да сва ова уметничка дела припадају месту на коме се налазе; да су постала у овој земљи и на овом тлу. Сви ови богови и богиње, гиганти, чудовишта, насмејане довјке и насмејани младићи нису избеглице, нису емигранти. Рођени су овде, под овим азурним небом, у овој земљи коју море облива са свих страна, око које се, као венац, нижу безбројна острва. Све је овде хармонично, повезано у једну целину, наравно, природно. Цела ова земља је властита кућа ових уметнина. Уметници који су их стварали, људи који су им се дивили овде су живели; ту се била престоља богова и богиња којима су се ти људи клањали. То су осећаји који овде постају у толико јаснији што се човек интимније упознаје с овом земљом, што дуже гледа све ове споменике њене велике прошлости. Зато је без сумње и утисак који се собом носи излазећи из атинских музеја далеко већи од утиска што га собом носимо излазећи из наших европских музеја, па ма како био велики број величанствених дела старе грчке уметности која су у њима прикупљена. Време, од часа кад се овај Музеј на Акрополи затвори, па до часа кад се затвара и сам улаз на Акрополу (што чувари објављују пиштаљкама, чим сунце зађе за хоризонат!), пролази невероватно брзо. Кад сунце на залазу осветли Ерехтејон и фигуре Кора које на својим главама држе архитрав портика, сва њихова лепота, грација, отменост, чистота добија нови сјај. Величанствени Партенон постаје још величанственији. Настаје смирај који овом месту одговара. Птице полако улазе у велике просторе храмова, њихово цвркутање престаје, ветар се смирује и све се чини да ће се, кад и последњи посетилац оде, стари богови и богиње дићи, да ће Атина у свом сјају опет ући у свој Партенон и остати све док се први зраци сунца на уранку не одбију о њен златни шлем... НАРОДНИ МУЗЕЈ Стара грчка уметност, која је тако сјајно претстављена налазима на Акрополи смештеним у њеном Музеју, заузима достојно место и у великом грчком Народном музеју, који се налази у т.зв. „Музејској четврти".