Opštinske novine

564

Београдске општинске новине

;

Чувена атинска библиотека Јоханеса Генадиона

не и мимо ње, - то је нешто што је врло ретко и што јз изванредно лепо. Библиотека, коју сад намеравам описати, баш је у сретном положају да се с њом завршава једна взлика и широка улица, — улица Маразли. Није у центру вароши. Обратно. Скоро улази у периферију овога великог града, чије се димензије, како је споменуто, најбоље могу осетити кад се почини несмотреност и крене пешице. Али, та околност не игра велику улогу. Велики саобраћај атинских трамваја и аутобуса све скраћује, па и ове одвећ велике градске димензије. Знала сам за ову библиотеку већ од раније; на њу су ме поред тога упозориЛи и у Народној библиотеци, истичући сву њену вредност; али је ипак нисам замишљала онако како заиста изгледа. Ради се о библиотеци „Генадион.", библиотеци једног великог атинског родољуба, великог библиофила, па можда чак и библиомана — дугогодишњег грчког министра у Лондону, Јоханеса Генадиона, који је с великим стрпљењем, великом ерудицијом, великим познавањем ствари, годинама сам књиге прикупљао, класификовао, састављао за сваку књигу мали садржај додајући у посебној куверти рецензије о књизи, а онда, кад је све то свршио, ту ретку састављену библиотеку поклонио грчком народу. Зграду за библиотеку подигла је фондација Карнеци, јер држава није била у стању да то сама учини. Зграда има форму правоугаоника, фасада јој је украшена са осам јонских ступова по типу Ерехтејона. Са стране налази се стан за библиотекара, који са главном зградом спаја дванаест мермерних колона. Цела спољашња зграда израђена је од мермера. Утисак је толико леп да је штета што човек то радосно осећање не може задржати као трајну душевну диспозицију. Библиотеком управља професор Шерле X. Вебер, уз помоћ мис Еуридике Деметракопулу, једне изванредно образоване, скромне и

фине младе даме, која има све племените особине за место које заузима. Савршени ред и чистоћа то су велике особине ове библиотеке. Књиге су смештене около велике читаонице и у малим магазинима књига, који, као отворене кабине, непосредно гледају у читаоницу, и на галерији која се налази на првом спрату, изнад читаонице. Укупно има око 50.000 свезака. Њихова вредност нарочито добива значај, кад се узме у обзир избор и састав књига. свих књига односи се на Грчку, грчку историју, разна издања филелена; 1Д на путописе који стоје у вези с Грчком; ] ,4 односи се на теолошка дела православне цркве. Остало су „вариа" и разна приручна дела. Међу свим овим књигама има велики број инкунабула, има књига које данас претстављају уникате, велике реткости до којих се изванредно г тешко долази у колико се уопште може доћи. Међу такве књиге долази и ванредно издање Хомерове Илијаде, која је на модерном Ј-рчком језику штампана у Венецији 1640. Овај је примерак некад припадао Бајрону и купљен је на распродаји његових књига...; па издање Хесиодових песама штампано у знаменитој ренецијанској штампарији Алдуса. Скупоцене, већином оригиналне корице у које су повезане многе књиге ове Библиотеке предмет су посебног дивљења. Налазећи се у највећој књижници о Грчкој, сасвим је природно да сам забележила и неколико дела која се односе на проучавањз новије и старије грчке историје: „Шзкчге Апс1еппе", С1о!г, 1-1У, Рат 1938, спада међу најбоље новије приручнике за стару грчку историју; од старијих ,,А Н1з1:огу о{ Сгеесе", Оеог^е Рш1ау, Ох&>гс1 1877, Оезсћ1сћ1;е СпесћкпЈз, Сик1;ау РпеЈпећ НеЉБего, ОоЉа 1879. За новију историју, више као краће, лако писано дело, препоручује се дело великог познаваоца византијске историје: ,,А Н181;огу о! !ће Сгеек Реор1е" - 1821-1921, ШНаш М111ег 1^опс1оп 1922 и дело ,,МоЈегп Сгеесе" — 1800 1931 — Јоћп Ма\то§огс1а1о, ћопс!оп 1931. Библиотека Генадион отворена је 22 априла 1926 године. За релативно кратко време она је стала у ред најпознатијих светских библиотека. У делу „Ратоиз ПБгапез", које је изашло 1937 под руководством ученог енглеског библиотекара В. ЕзсЈаПе-а, библиотека Генадион спомиње ое упоредо с највећим библиотекама света. Они који желе да прегледају дела која говоре о души и духу грчког народа, о великој љубави коју је он знао инспирисати научницима, песницима и истакнутим људима целог света, — свраћају овамо и у једној високо естетској атмосфери одају се својим студијама. Мис Еуридика, нежна и малена, креће се међу тим посетиоцима, неуморна у свом преданом раду модерне учене Гркиње. У Народној библиотеци за жене се одређује по-