Opštinske novine
61
рачун покаже маше, што може бити случај само код приземне зграде. Код плитких градилишта чија дубина не прелази 30 м. а кад дужина уличне зграде заједно са крилима не пређе 18 м., ово се одстојање може смањити, а изузетно се у оваквом случају може дозволити и да се крила наслоне на границу зачеља. (2) За међусобно одстојање две уличне зграде код градилишта која излазе на две улице заже прописи о одстојању за дворишне зграде од зачеља, у коме случају се као Н рачуна висина више зграде. Код градилишта која излазе на две улице а њихова дубина не прелази 36 м. ова одстојања могу се омашити а изузетно могу се две уличне зграде и спојити. (3) У II зони важе за одстојање уличнИх зграда од зачеља прописи става (1) овога члана, с тим да се мере добијене по горњој формули повећају за 25% од добијеног резултата. (4) За густо и средње насеље III зоне одстојање уличне зграде од зачеља мора изнети најмање износ резултата добијених по формулама за I зону према ставу (1) овога члана повећан за 50»/о. (5) За густо и средње насеље у ширем реону одстојање уличних зграда од зачеља мора изнети најмање двоструки износ резултата добијених по формулама за I зону према ставу (1) овога члана. (6) У ретком насељу одстојање уличне зграде од границе зачеље мора изнети увек за 25% више него што за дотичну зону износи одстојање за густо и средње насеље.
Чл. 52. Одстдпања зграда од јавних зелених површина. На градилиштима која се додирују са парковима и другим јавним зеленим површинама, зграде морају имати архитектонски обрађене фасаде према овом зеленилу и бити повучене од ограде на линију, коју ће Поглаварство за сваку такву зграду одредити заједно са регулационом линијом према улици.
Чл. 53. Висина зграда. 1) У појединим улицама зграде се морају подизати са бројем спратова које одређује тачка 6) овога члана Уредбе. Но пошто се фронт једнога грађевинског блока има увек сматрати као архитектонска целина, Грађевински одбор овлашћен је да у сваком посебном случају одреди како висину у метрима тако и архитектонску обраду тако да свака нова зграда употпуни хармоничан изглед и улице, но све у границама минималних унутрашњих висина просторија, одређених Грађевинским правилником, а за важније улице и места на основу специјалних шема. Сви блокови у једној улици чине такође хармоничну целину, те ови прописи важе и за односе између блокова. 2) Изузетно, ако у извесној улици постоје нове зграде са бројем спратова различитим од оног који је овде прописан, Грађевинсш одбор може по слободној оцени локалних прилика допустити одступање од ових прописа, и то како повећање тако и смашење прописане висине, водећи при томе рачуна о највећем броју постојећих зграда и старајући се да ое добије хармонична силуета једнога блока. 3) Овде одређене висине зграда важе у главном за узидане зграде а код слободних зграда могу се, по нарочитом одобрењу, чинити и одступања ако ова иду у прилог хармонији целе улице и краја. 4) На истакнутим местима а нарочито на трговима висина зграде одредиће се према утврђеним шемама које има Поглаварство да изради. 5) Код улица у паду, где би разлика између постојеће и новоподигнуте зграде износила најмање висину нормалног поткровља, изграђивање ће се вршити на следећи начин: а) ако се подиже доња зграда а горња већ постоји, дозвољава се подизање поткровља или још једног спрата у ширини до 2/3 фронта, ради изравњавања висина; 6) ако се подиже горња зграда а доња постоји онда ради изравњања са доњом зградом мора се изоставити 1/3 ширине фронта последњег спрата. б) Број спратова изнад приземља за зграде у појединим улицама и трговима одређује се по овој таблици: