Opštinske novine

662

Београдске општинске новине

зме постати једна велика индустрија јер има све услове за сигуран успех (довољан садржај витамина и С и В). Разлози из којих предвиђамо индустријску будућност крвне плазме су следећи: 1) Препоручује се хватање крви на кланицама и то хигијенски, са правилним клањем без суровости према животињи када се коље. Доста је чудновато да се још данас негде дозвољава клање свиња давањем једног ударца ножем, после чега оне лутају по просторији за клање, док не, изгубе сву крв и угину. Разумљиво је да та крв запрља пррсторију за клање, што проузрокује већи рад за чишћење после клања, а сем тога та крв отиче неискоришћена. 2) Долазе у обзир велике количине крви. Те количине се нису досада доста искоришћавале. Све ове велике количине се могу лаким и јевтиним путем скупљати, сачувати и рационално прерађивати на фабрички начин. 3) Прерада ове крви, од хватања при клању до сушења плазме, је врло једноставна. За ову прераду постоје сви потребни и проверено сигурни уређаји и то су у главном сепаратори. Не може се ни замислити корист коју је човечанству донео изум сепаратора који је стар не више од 60 година. Проналаском сепаратора омогућена је фабричка израда маслаца и побољшање разних млечних производа. Нема сумње да је и за крвни сепаратор куцнуо час, то јест, да се сваки напредни месар мора служити том практичном и јевтином машином. Он је предуслов за повољно искоришћавање крви, исто као што је сепаратор за млеко био предуслов за фабричку израду маслаца. 4) За искоришћавање крви на овај начин није потребна велика радна снага, а ни велики трошкови. Искоришћавањем крви добија се материјал од тоталитарног значаја за исхрану, а то је беланчевина, која је општа тотглитарна супстанца, од највеће вредности за исхрану. 5) Искоришћавање овог материјала имаће великог утицаја на израду неких животних намирница напр.: кобасичарске робе, пецива (хлеба) конзервираног пецива (двопек, кекс) и у изради меснатих конзерви. Тиме ће се појевтинити и побољшати здравствено стање људи. Које мере треба иредузети да би се постигао успех у искоришћавању крвне беланчевине? Најпре је потребно да се интересенти упознају са чињеницама које смо изнели. Ови интересенти нису само кланице, месари, можда и пекари, већ и потрошачи. Зато их треба обавестити да у крвној беланчевини постоји један извор важне хране, који до сада није искоришћаван. У наше време брзог животног темпа, не може се чекати да народ сам пронађе путеве за искоришћавање ове беланчевине, или док

се напр. мееар или пекар увери да би за њега ово употребљавање беланчевине било врло корисно. Ипак, већ данас, за ту још мало познату ствар има доста интереса. Писцу је познато да су се велике фабрике за производњу конзерви меснате робе у Југославији почеле да интересују за искоришћавање ове беланчевине у свом послу. Исто тако се интересује једно од највећих државних добара у Југославији за ову израду. Али оно се још решава на кцји би се начин могла израђена плазма најбоље да искорсти. Овде се опет ради о могућности конзервирања плазме односно добијене беланчевине. Када би се напр. могла добити у бакалници, ова конзервирана плазма, уштедело би се доста на јајима. Нема сумње да би та плазма била корисна за додатак у храну коју треба производити на велико, напр. храну за војску. Али би ипак то дуго трајало, док би током времена почели сви. месари да додају у кобасице ову беланчевину. Дуго би трајало док се они увере да тиме побољшавају своју робу у сваком погледу, а тако и потрошачима пружају користи. Зато се потрошња ове беланчевине мора наредити од стране власти, када се оне најпре увере да се ради о једној важној и корисној храни. У Немачкој је прописано за које се сврхе може или мора употребљавати ова беланчевина. Тако се на пр. у кобасице за кување додаје 10% ове беланчевине. Додатком плазме у кобасице уштедиће се на мееу, а побољшаће се укус и повећати хранљива вредност кобасица. Али и само такво наређење не би било довољно, кад не би било наређено да се на свим кланицама хвата крв на хигијенски начин, одмах обезбеди додатком фосфатове соли (фибризола) и потом све предузме да се сачува за исхрану. Ако није могуће ту крв употребити за исхрану човека, треба наћи могућности да она послужи као храна стоке. Све ове мере, које би требало предузети, не претстављају велики посао, а не потражују ни велике издатке. Али ако се предузму, оне ће донети користи. Конзервирање беданчевине из крви пре 12 година На крају свог излагања о вредности добијене беланчевине из крви клане стоке, сматрам за своју дужност да на овом месту споменем једног несрећног човека, који је, како ми изгледа, још пре више од 10 година решио проблем конзервирања плазме из крви. Он је био убеђен да се ради, што се тиче беланчевине добијене из крви, о једном великом и значајном проблему исхране. Лутао је по свету да нађе интересенте за свој изум. Био је 2 год. и у Цариграду, где су га по-