Opštinske novine
10
Друштвена хроника
693
и околине, из Срема и Бачке. Из извесних села дошли су сељаци са црквеним барјацима још уочи славе и и провели су ноћ пред манастиром у молитви. Рано изјутра отслужио је службу божју викар Њ. Св. Патријарга епископ моравички г. Арсеније са неколико свештеника и ђакона. Попгго је извршио водоосвећење, епископ г. Арсеније одржао је проповед. Славу је посетио поеле подне у 16 сати и Нј. Св. Патријарх г. д-р Гаврило, у пратњи епископа г.
Нектарија, и честитао старешини манастира и братству. Њ. Св. Патријарх одржао је кратак помен на гробу Патријарха Димитрија. Славу је посетио и претседник Београдске општине г. Јеврем Томић и изразио честитања старешини манастира и братству. После обављеног црквеног обреда, пред манастиром је приређено народно весеље. Организован је и врло интересантан вашар на пољанама пред манастиром.
Помен д~р Р. А. Ра}су Претседник Београдске општине г. Ј. Томић одаје почаст сени д-р Рајса
Соколско друштво Београд IV приредило је 4 августа т.г. дирљив једанаестогодишњи помен великом пријатељу српског народа покојном д-р Рудолфу Арчибалду Рајеу на топчидерском гробљу. Том приликом је обновљена успомена на овог великог Швајцарца, који је заволео наш народ толико да се је у најтежим часовима, за време светског рата, посветио сав раду за добро и независност нашег народа. Целу своју публицистичку и хумано-социјалну делатност он је посветио српском народу. После светског рата настанио се стално
у Београду и писао је и: даље чланке у корист нашег народа и државе. Помену су присуствовали Претседник Београдске општине г. Јеврем Томић, претставници сокола, претставници ратника и велики број грађанства. Претседник Београдске општине г. Јеврем Томић, после завршеног помена и одржаних говора, окитио је гроб поч. Рајса свежим црвеним каранфилима и пољубио шегов надгробни споменик.
Аутоматска телефонска потцентрала инсталисана је у железничкогл насељу Кошутњак
Железничко насеље у Кошутњаку израђено је за последњих петнаест година. Ту су железничари откупили земљиште од једне београдске банке и подигли су лепе виле, успели су да добију водовод, електрично осветљење, основну школу, соколско друштво, спорт клуб, да израде веколико лепих улица. Од овог пустог краја створена је модерна колонија, која служи Београђанима и за излете. 13 јула 1940 отворена је и аутоматска телефонска
потцентрала за ову колонију, чији је капацитет сто бројева. Досада је постојала потцентрала у Раковици, са свега 100 бројева, којом се служила и кошутњачка колонија. Бројеви су били четвороцифрени, а сада су петоцифрени. Тако ће сада за Кошутњак прва три броја бити 560, док ће остала два броја бити стари бројеви. У Раковици остаје стара потцентрала, и даље са 100 бројева, али ће и она добити прва три броја нова и то 563, а последња два броја биће стара.
Удружење ђака-ратника Удружење ђака-ратни::а упутило је Претседнику Београдске огпптине г. Јеврему Томићу, поводом његовог доласка на овај високи положај, следеће пнсмо: „Г. Претседниче, част нам је да Вас, као ратног друга и ђака-ратника, поздравимо на новом положају. Наша генерација — ђака-ратника — Скопских —ђачких чета у Вама види свог еминентног претседника. Ми као осведочени борци конструктивног рада за добро Краља и Отаџбине стављамо Вам сву нашу способност за рад на општинским пословима престоног
поздравља г. Ј. Томића града на раеположење, и молимо Вас да у нама видите Ваше ратне другове и да их као такве и одане увретите у ред Ваших најближих сарадника". Претседник г. Томић упутио је Удружењу ђакаратника следећи одговор: „Веома ме је пријатно дирнуло Ваше писмо у коме ми се обраћате као своме ратном другу и честитате ми мој нови положај. Најлепше вам на истоме захваљујем и шаљем вам своје срдачне пријатељске поздраве ".