Opštinske novine

Књижевна хроника

Стварања Душана Николајевића

— Две драме: Вечна копргна, "Преко мртвих. Државна штампарија. Београд, 1940. Цена 20 динара. Обимни рад г. Николајевића, пре него што се он и афирмирао као изразит драмски писац, манифестовао се на многим пољима нашег духовног живота. У првом реду г. Николајевић је веома плодан као есејиста. Писао је о многим европским и нашим писцима. У овој кшижевној врсти третирао је не само вредност појединих писаца већ и проблеме који би се могли назвати човечанским. Нзегова анализа хришћанске религије одаје философске способности, а истовремено и познавање људске природе. У оквиру једног кратког књижевног приказа не може се набрајати велики број студија, чланака и есеја г. Николајевића. Дубоки познавалац Толстоја, г. Николајевић је у есеју Мистерија Толстојева изнео фаталну улогу коју железница игра у Толстојевим романима. Толико фаталну да је и сам Толстој завршио свој живот на железничкој станици. Улазећи у суштину проблема, г. Николајевић је постајао потпуно духовно независтан и свој. Он те умео да пређе преко ситница и да у цроблему види његову битност. Такав је његов есеј Ниче и Достојевски. Г. Николајевић се не зауставља само на чињеници што Раскољников своју злочиначку намеру правда Ничеовском теоријом о бескрупулозности великих људи. Он налази да код Ничеа и Достојевског постоји мотив сажаљења. Тада — а то је стил Николајевићев — убедљиво износи своја опажања. Тако, на пример, Раскољников сања себе као дете. Дете Раскољников, у сну, мучену рагу љуби, а Ниче, пред само одвођење у лудницу, у Ђенови, љуби једно кљусе које кочијаш немилосрдно шиба. Таквих места, која се граниче са генијалношћу, пуно је у стварању есејисте Николајевића. У литератури написаној о Достојевском г. Николајевић заузима једно од првих места. Нзегове анализе су, збиља, изврсне. Кад објашњава слабост Достојевског пред Великим Инквизитором из Браћа Карамазов он осваја. Или кад мртву девојчицу у Севиљи објашњава као Достојевсково угушивање сопствене страсти... Нема крупнијег проблема о коме г. Нилајевић није убедљиво и интелигентно казао своју реч. О Шекспиру, Гетеу, Голсвортију итд. У исто време он оригинално објашњава

наш средњи век. Немања је џин наше историје. По г. Николајевићу, Немања се, доведен као роб од Манојла, у Цариград, заветовао да једнога дана посвети храм Богородици. То је — каже Николајевић — култ Мадоне у коме је Немаша рођен и у коме је растао. Све то могу бити хипотезе, али оне одају невероватну снагу духа. Растко је, по Николајевићу, у Немањиној породици један Аљоша који унапред прима грехе своје знамените фамилије. ПримаЈући грехове он је у души нашега народа узвишени Радосник. Мноштво је таквих места у Николајевићевом стварању. Косовску епопеју је, по њему, опевала властела или потомци властеле који су се после катастрофе 1389 калуђерили. Наша средњевековна аристокрација хоће да брани државу, али Косовска вечера, то је тајна вечера, наше историје. Косово је наш Велики Петак и преко њега лети глава Лазарева, коју Николајевић зове „Божанском летницом." Стално стварање Николајевићево, као и стил његових есеја, оставља видан траг у нашој савременој књижевности. Есејиста Николајевић одједном је почео да пише и драме. Нзегова је прва драма Многаја Љета. Са снажним реализмом он слика нашу послератну буржоазију и с генијалношћу уздиже фигуру народног мученика, Јована. Јованове речи о Албанији, спадају у ред најбољих врста који су о нашој Голготи до сад написане. Пишући о овој Николајевићевој драми, Српски књижевни Гласник није погрешио кад га је поредио са Бомаршеом. Многаја Љета означују нов пут наше драмске књижевности. Под сугестијом Многаја Љета почели су да пишу и други наши писци. Довољно је рећи да је „Покошено поље" Ћосићево под утицајем Николајевићевог реалистичног сликања послератног друштва. Наш славни комедиограф Бранислав Нушић пише Мистер Долара. Нзега је за ово дело инспирисао Николајевићев поглед на однос наше монденске средине према новцу. После Многаја Љета дошле су друге драме Николајевићеве. Државна штампарија је издала ових дана две: Вечну копрену и Прзко мртвих. Вечна копрена расправља теорију сазнања у облику драме, а Преко мртвих, са чудном снагом једне модерне сцене, сажето, приказује средину и болове племенитих душа.