Opštinske novine

Правна хроника

797

задржала је од извршења на основу § 134 Закона о градским општинама одлуку Градског већа општине града Скопље бр. 21633/39 којом је именовани званичник општине скопљанске преведена односно постављена за писара исте општине. Овакву одлуку Банска управа је донела са образложењем, да се градски службеник са звања званичника не може превести с обзиром на одредбу § 102 Закона о градским општинама на звање чиновника, без надтечаја, како је овде противно цитираном законском пропису учињено. Пошто је расмотрио жалбу, ожалбену одлуку и остале акте који се на овај предмет односе, Дожавни савет је нашао: Закон о градским општинама је у ставу 1 § 102 изрично одредио, да се градски чиновници постављају путем надтечаја, док начин постављања осталих службеника прописује градско веће статутом (ст. 3 § 102). Према томе начин попуњавања чиновничких места у градској општини, градско веће не може одређивати према своме нахођешу, пошто би такво поступање било противно изричитој законској одредби ст. 1 § 102 Закона о градским општинама. Која су пак звања у градској служби чиновничка, уређује се статутом, који има за сваку градску општину донети дотично градско веће (§ 100 З.г.о.). Али до доношења статута Министар унутрашњих послова уређује привремено одлуком, којем звању и положају државног службеника одговара звање градског службећика (§ 159 ст. 2 З.г.о.), па је за разликовање чиновничких звања од звања осталих службеника и у правцу примене § 102 у вези § 104 З.г.о. меродавно, до доношења статута, оно, што је на овај начин одлуком одређено. Према привременом распореду звања у општини града Скопље, који је извршен одлуком Бан. управе Вард. бановине II бр. 12325 од 1 јуна 1935 г., донетој на оенову ст. 2 § 159 Закона о градским општинама и Уредбе Министарског савета о привременом упоређењу зваша градских службеника са звањима и положајима државних службеника IV бр. 1415 од 29 марта 1935 год. (Служб. новине бр. 81—XXI од 5 априла 1935 г.), звање писара одговара звању управно-канцеларијског чиновника, које се распоређује у X, IX и VIII положајну групу, (ст. 1 § 45 и § 346 Закона о чиновницима). Стога именовани није могао бити постављен за писара у Градској општини пом. одлуком Градског већа без претходно расписаног и објављеног надтечаја у см. ст. 1 § 102 Закона о градским општинама. Околност пак, што се је заинтересовани већ налазио у градској служби у својству званичника не ставља га у повољнију правну ситуацију. Јер, пошто положај званичника не одговара чиновничком звању (тач. 23 пом. одлуке), то се ови службеници званичници у погледу начина постављања за градске чиновнике изједначују у смислу ст. 1 § 102 Зак. о градским општинама са оним лицима која се у градској служби уопште не налазе." Нове принадлежности градског службеника теку од првог дана наредног месеца

по доношењу одлуке о томе, под условом да је та одлука постала извршна. Ово питање је расправљано пресудом Државног савета бр. 22336/39 од 14 марта 1940 године, у којој је о истом дато ово образложење: „У одредби ст. 4 тач. 2 § 159 Закона о градским општинама од 1934 г. прописано је, да нове принадлежности, односно пензије по одлукама донетим по ст. 3 у вези ет. 2 тач. 2 § 159 истог закона, важе од првог дана наредног месеца по донетој одлуци. Овом законском одредбом, дакле, законодавац је прописао само да се датум од када важи право градског службеника на принадлежности по донетој одлуци, кад она иначе постане правноснажна и извршна, не рачуна тек од момента одобрења надзорне влаети у смислу последње реченице ст. 3 тач. 2 § 159 пом. закона већ од првог дана наредног месеца по Донетој одлуци о утврђивању нових принадлежности. У ст. 4 тач. 2 § 159 Закона о градским општинама, није, дакле, одређено, да се сама исплата принадлежности има вршити без обзира да ли је надзорна власт већ донела своју одлуку о одобрењу или не. Принадлежности градског службеника, према томе, теку односно важе од дана кад је .донета првостепена одлука о привременом разврставању и одређивању нових принадлежности, али ово, разуме се, ако она и уколико постане извршна, јер надзорна власт одлуку градеког већа може и поништити или пак преиначити било по жалби било по службеној дужности. Стога је погрешно становиште Управног суда, да је одлука градског већа донета по ст. 3 тач. 2 § 159 Закона о градеким општинама извршна у смислу ст. 4 тач. ^ § 159 истог закона „од првог дана наредног месеца по донетој одлуци". Јер ова законска одредба, као што је речено, пропиеује само од када се имају рачунати нове принадлежности у случају да таква одлука постане извршна, а њена извршно-ст услозљена је и тиме да је надзорна власт одобри. Управна власт, дакле, није у конкретном случају поступила противно закону кад је у оспореном решењу навела, да одлука градског већа, која иначе веће као влает веже, није постала извршна у смислу друге реченице ст. 3 тач. 2 § 159 Закона о градским опнгтинама у вези § 136 ст. 1 3. У. П., која одредба важи и овде, пошто Закон о градским општинама друкчије не прописује. Позивање Управног суда на решења Државног савета бр. 31732/936 и бр. 1924/37 у т,лљу образложења свога становишта неосновано је из разлога, што се решењем бр. 31732/1У5о само констатује да се одлука о уклањању градског службеника по § 160 Закона о градским општинама може донети само у време прелазног стања, тј. до извршног превођења у року од три месеца по доношењу одлуке из ст. 2 тач. 2 § 159 истог закона. А у решењу бр. 1924/37, међутим, цењено је еамо питање, да ли правоснажност одлуке о превођењу, која, чим је донета, градско веће као власт веже, зависи од околности што она није достављена општинском пуномоћнику, који као такав не претставља никакву вишу административну инстанцију."