Opštinske novine

Пасивна заштита од ваздушних напада

821

самозаштите, а, с друге стране, стварају се за рад много способније јединице заштите. Велика се пажња, дакле, мора обратити на организовање ове самозаштите како од стране лица која су дужна да ту самозаштиту организују, тако и од стране органа власти који су позвани да ту самозаштиту контролишу. Не треба никако губити из вида да је старању самозаштите поверен највећи део народне имовине и људских живота, и да, према томе, од тога како је организована самозаштита, зависи највећим делом и успех у организовању пасивне заштите за целу земљу. Јавна заштита стара се само о одржавању реда и јавних служби, и о оном делу становништва које је због свога социалног положаја стално ван окриља самозаштите или је под окриљем ове самозаштите па га је ваздушни напад затекао на улици, на путу или неком другом месту које је ван домашаја самозаштите. Али макако била добро организована самозаштита или јавна заштита, за успешан рад и једне и друге тражи се безусловно дисциплиновано и хладнокрвно држање свега становништва. Становништво ће бити дисциплиновано ако сваки појединац, савесно и без поговора, извршава сва наређења и упутства које им издају власти или органи пасивне заштите; а сачуваће хладнокрвност ако, и поред најжешћих ваздушних напада и ширења најузбудљивијих гласова, остане на одређеном месту и на одређеној дужности. Показало се да је паника у много случајева више проузроковала смрт жена и деце него ли и саме бомбе, а сем тога пред становништвом које је захваћено паничним бежањем: или паничним страхом немоћна Ј!е и најбоља организована пасивна заштита. После ових општих напомена и ове опште поделе надлежности и дужности у погледу извршења послова пасивне заштите, потребно је да се изврши груписање самих послова пасивне заштите, који су разноврсни и многобројни. Овако груписање омогућава да сви носиоци моралне, кривичне и материјалне одговорности за организовање пасивне заштите имају што јаснију прегледност оних послова које су дужни да сврше у смислу одредаба Уредбе о заштити од ваздушних напада. Све мере које треба да се предузму за организовање пасивне заштите могле би се у главном поделити у три групе: месне мере опште безбедности; мере предохране или мере предостожности; и куративне мере или мере лечења и уклањања последица. Месне мере опште безбедности обухватају: гашење светлости, објављивање опасности и евентуално камуфлажу. Под мерама предохране треба да се разумеју све врсте заклањања: заклони, склоништа, ровови, маске, исељавање или удаљавање. У групу куративних мера пасивне заштите ушло би све оно што ублажава или отклања последице бомбардовања из ваздуха: испитивање и чишћење-

уништавање бојних отрова, уклањање рушевина, обнављање порушених објеката, гашење пожара, указивање прве помоћи и лечење рањених и озлеђених. Сада када је извршено и груписање свих послова пасивне заштите по једном одређеном мерилу, питање се поставља: да ли су носиоци одговорности за организовање пасивне заштите сви дужни да у своме делокругу предузму и организују све три групе мера пасивне заштите? Потребно је, да се ту прави разлика. Гашење светлости, објављивање опасности и евакуација становништва несумњиво су главна брига првостепених општих управних власти, јер су све те мере опште безбедности. Питаи>е гашења светлости, објављивање опасности и евакуације, односно привременог удаљавања становништва, имају се подробно регулисати путем наредаба, а по претходном саветовању и мишљењу одговарајућих пододбора месног одбора. Код регулисања питања евакуације, односно привременог удаљавања становништва, треба стално да се има на уму рђаво искуство са евакуацијом белгиског и француског становништва у Фландрији и Северној Француској. Та се евакуација претворила у такав метеж и панику да је она не само ометала кретање и пребацивање трупа, него је поражавајуће утицала и на целокупни морал војске и народа. Разлог за тако рђаво изведену евакуацију може бити двојак: да евакуација није на време извршена, или да су приликом евакуације органи опште управне власти изгубили главу и руководство, односно да цела евакуација није била плански припремљена и плански изведена. Мере предохране и мере лечења, тј. подизање склоништа, копање ровова, набавка маски, гашење пожара, указивање прве помоћи, испитивање и уништавање бојних отрова, уклашање рушевина и обнављање порушених објеката — дужни су да предузму сви бановински и месни одбори као и сви одбори образовани по надлештвима, јавним и приватним установама и зградама, и по свим државним, самоуправним и приватним предузећима. Сваки старешина надлештва, све управе државних и самоуправних предузећа, сви власници приватних предузећа и приватних зграда морали су још у прошлој години израдити планове о горе назначеним мерама пасивне заштите и приступити формирању јединица санитетске, хемиске, пожарне и техничке службе, попуњавању тих јединица одговарајућом опремом и материјалом и изградњи склоништа и копању ровова. Рокови које је Уредба о заштити од ваздушних напада предвидела за израду тих планова и извршење њихово одавно су или истекли или почели да теку. У коме ће се обиму све ове мере пасивне заштите предузети, то зависи од густине насеља, од важности објеката који се заштићују, од финансиских могућности носиоца од-