Opštinske novine

824

Београдске општинске новине

мља, Југославија има у првом реду дужност да изгради све гране своје пољопривреде, а не само жигарство. Не сме се заборавити да много већи привредни значај за Југославију, с обзиром на европско тржиште, има сточарство, млекарство, живинарство, вртарство и воћарство. Само, да би се тај значај више подвукао, показујем на одличне успехе организованог воћарства у Бугарској у последњим двема годинама. Када би се успоставила веза са туризмом, имало би то воћаоство у туризму једног одличног пропагатора. Мени је познато да почеци спајања пропаганде земљорадничких производа и туризма постоје још у једној другој балканској земљи: У Турској иде пропаганда сувог грожђа (султанина) са туризмом 1 . Треба дакле уверити стране туристе, да у Југославији постоје могућности, да се производња пољопривредних производа повећа, ако се нађе на страним пијацама. Страни туриста и интересент који имаде прилику да се упозна са стварношћу у Југославији, мора да буде у својој земљи добар пропагатор за продају свих ових производа, које би могло југословенско земљорадништво још да повећа, ако се боље организује извоз и продаја у иностранству. Али да би тај туриста могао да буде такав пропагатор, потребно јз да се он сам може упознати са свим производима, Не може се чекати да тај туриста позна специјалне југословенске производе тек онда када их купи у радњи; задатак привредног организованог туризма треба да буде, да туристе упознаје са производима које земља производи у довољним количинама и у тако стандардизованом, квалитету да ти производи могу долазити у обзир га извоз. Туристички органи треба да се организују тако, да буду у стању да пруже и све привредне информације. Београд располаже ^едним таквим местом, на коме има да се показује југословенска производња, то ^е музеј за трговину и индустрију. Али није развијено доста пропаганде за тај музеј. Требало би и само становништво Југославије заинтересовати више за тај музеј. Да је то потребно могу показати на следећем ! : доста се на пример рекламира такозвана сувомесната ужичка роба; али изгледа да иностранство не показује за ту робу такво разумевање као домаћи гурмани. Исто то важи за неке сиреве, на пр. за качкаваљ. Напротив, доста је непознато у иностранству да се у Југославији производи чувена зимска салама, јер се та салама у иностранству зове мађарска салама, ма да се стварно довози у инрстранство из Југославије. Исти случај је и са Ементалер сиром 1 . Тај сир се доста извози из Југославије у иностранство, али тамо се зове „Швајцарски сир", иако се југославенски Ементалер у иностранству троши исто тако као и швајцарски Ементалер. Треба овде споменути и југословенско грожђе. Оно се доста извози у иностранство,

али ипак тамо нема такав глас као босанске шљиве, које су таквог квалитета, да су боље од сваке шљиве у Европи. Али за продају тугословенског грожђа могао би туризам много да учинц, и добро би било да се у крајевима који производе специјалне врсте слатког грожђа организују грожђане куре, каквих има у Мерану и Болзану у Јужном Тиролу. У том правцу је већ нешто учинило једно чешко друштво, које је пре овог рата организовало туристичке излете из Чешке на бербу грожђа на Купарима. Свакако би могао туризам много учинити за југословенско виноградарство. Али не ради се само о воћу, о животним намирницама итд. Има још много других грана којима може да служи туризам. Узмимо нпр. индустрију корала из Злорина на приморју. Узмимо охридске бисере итд. Шта би могао да учини туризам за југословенско рибарство, које је тако богато, разнолико и интересантно! Нису доста позната чуда рибарства на неким рекама и језерима. Мислимо на пр. на охридску рибу. Не сме се уопште заборавити значај лова за туризам. Што се тиче индустрије, није тако важно да страним туристима кажемо да се и у Југославији производи трикотажа, чарапе као и у иностранству, али важно је да знају да Југославија производи не само дуван него и памук, вуну и свилу, да гаји свилене бубе, да има сировину за производњу вуне из млека итд. У текстилној струци треба поменути домаће платно, које се добива из домаћег лана. О ћилимарству било је већ говора. Али није доста позната производња југословенске конопље. Разумљиво је да се не може ова тема у једном чланку исцрпсти. Све што овде наводимо, само су примери. Али када говоримо о туризму уопште, не смемо да заборавимо богатства лековитих средстава која су у неним крајевима Југославије нагомилана. Не можемо овде довољно истаћи значај лековитих биљака у Југославији, разних минералних вода и др., природних дарова у неким крајевима, где ће можда једном постати чувене бање. Да резимирамо: Туризам мора посетиоцима Југославије пружити могућности да се упознају са свима привредним гранама ове земље, да упознају степен до којег је производња доспела. Тиме ће постати туризам један одлучујући фактор за пласирање југословенеких производа, и то не само у иностранству него и у унутрашњој потрошњи. Замислите како би то било лепо када би се на пр. у Београду, на Теразијама и на другим местима, налазили киосци у којима би се могли видети лепи ручни радови, гоблени, ћилими, ручна ткана роба, метална босанска роба, турске табакере, сервизи, дрворези и т.д. Један други киоск би могао да показује текстилну робу, трећи намирнице