Opštinske novine

Организаци/а и управа градова у Мађарско\

879

раде за добит, од људи који се баве трговином и од лица слободних професија која постижу одређени приход. Стопа овог пореза је 5% али она са одобрењем жинистра финансија може ићи до 10%. Осим приреза и градских и општинских пореза треба споменути још и специјалну врсту пореза, који проистичу из законског осиова, као: порез на псе, порез на места за уживање и увесељавање, порез на минералну и сода воду. Долазе затим самостално уведени градски порези, који су разрезани на основу статута као: закупни динар — (у неким нашим крајевима познат под именом најамни филир), саобраћајни порез и порез на вредност земљишта. У дажбине спада и преносна такса за непокретну имовину, која се у највећем броју градова наплаћује заједно са државном преносном таксом'. До сада је највећи износ ове таксе био 1,5%. По месним статутима плаћа се такса за запремање улица и простора, као и за израду и коришћење канализације. Овоме треба додати још ватрогасни прирез од 10% на сваку премију према полиси осигурања од пожара. Такса на боравак странаца чини такође један извор прихода у градовима. Ову таксу дужни су да наплаћују хотели и пансиони по једној стопи од 5% према цени собе од преноћишта. Социјални прирез може се увести у градовима и општинама на основу наредбе владе као прирез на државни порез. Стопа се одређује из године у годину. Са приходом од овог приреза покривају се службе које се брину о невољнима и немоћнима. Установљавање локалних такса врши ое на основу разних закона и статута. Најзад треба додати порез на потрошњу вина, пива и осталих алкохолних пића. Мађарски закони не допуштају општинским управама право увођења самосталних јавних дажбина, већ се њихови приходи ограничавају искључиго на комунални прирез на јавне порезе. Једним широкогрудим схватањем и тумачењем државне управе дошло је у задње доба до одобрења општинама да могу уводити прирез на невољне — социјални прирез. Овоме прирезу треба додати све веће потребе за покрићем оних расхода, које градови чине на пољу народног здравља, неге болесника и лечење грађана. Најмањи извор прихода у животу мађарских градских и сеоских општина је државна помоћ или потпора, која се може добити само у оним случајевима, кад за покриће буџетског дефицита не постоји никакво друго средство. Према томе та државна помоћ не претставља никакво правило, већ само једну могућност у животу мађарских општина. У години 1938 општи износ буџета расхода за мађарске градове изнео је 2.570,000.000

динара од тога 1.660,000.000.— динара само за Будимпешту, за жупанијске градове 440 милиона динара а 460,000.000.— за муниципалне градове. Приходи су састављени из следећих извора: комунални прирез 18,4%, управни приходи 15,8%, самостални градски прирези 13,3%, од државе уступљени порези 12,5%, приход од приватног газдинства општине 9,4%, приход од саобраћаја и предузећа 8,8%, други редовни приходи 7,9%, приход од трошарине 6,8% и други ситнији приходи 2,7 о/о. Приходи сеоских ошптина пењу се на 470 милиона динара и показује сасвим други распоред у процентима. Највећи део прихода (40,5%) отпада на пореске управе. Приходи од имовине показују износ од 18,9%, од државне помоћи, 13,3%, од пожарне полиције 6,3% и саобраћајних такса 6%. Из изложенога се види да не постоји у Мађарској један одређен кључ по коме држава врши расподелу оног дела државног прихода од пореза, који уступа или додељује градовима и сеоским општинама, и због тога су прирези по појединим општинама врло различити. — Савез мађарскнх градова Организациони састав радне заједнице мађарских градских и сеоских општина отступа од сличних организација у Немачкој у многим појединостима. Само градови имају у лицу Мађарског савеза градова радну заједницу сличну немачком општинском савезу. Битна разлика између њих састоји се у чињеници што Немачки Савез општина проистиче из једног законског основа који га чини сличним органу јавно-правног карактера, док Мађарски савез градова на основу своје активности има статуте приватноправног карактера, који су одобрени само од министра унутрашњих послова. То значи да је ступање у чланство Савеза остављено слободној вољи самог града. У ствари ови мађарски градови припадају Савезу као заједничкој радној организацији. По статутима може сваки мађарски град постати редован члан Савеза градова чим пријави своје приступање Савезу. Сваки град има свога претставника у лицу претседника или његовог законског заступника. Циљ Савеза је: потпомагање опште корисних задатака градова. Развој градског управног апарата, комуналне науке, културне делатности градова, издавање комуналних публикација, подржавање економских и материјалних интереса градских чиновника и намештеника, најзад одржавање веза са сличним организацијама у иностранству... Органи Савеза су: главна скушптина, Управа, Претседништво и Секретаријат. За спремање стручних специјалиста у појединим