Opštinske novine

864

Бебградске бпшти нске новимб

српског народа, прислуживао је Св. Андрији, на дан 30 новембра по старом, 13 децембра по новом календару, зато што је тога дзна 1806, ослободио Београд од Турака, сматрајући то као највећи успех у свом среКном војевању са Турцима. То служење задржало се у Дому Карађорђевића и одржавао га је и кнез Александар, чак и после Световндрејске скупштине и њене познате одлуке, Кнез Александар је изјавио жељу да промени славу и место св. Климента узме сб . Андрију за заштитиника свога Дома, али крај све своје жеље тешко је било да се на то дефинитивно одлучи. Средњи му син, пок. књаз Ђорђе, нарочито је наваљивао на свога Оца, да славу промени. Томе се највише противио кнез Петар налазећи за то час један час други разлог; у ствари тешко му је било славу од старина мењати. Па ипак је био он; тај који је дао иницијативу за промену славе и који је славу променио. После прераног губитка своје узорите супруге пок. Кнегиње Зорке, најстарије ћерке црногорског краља Николе, одлучи се дефинитивно, да ту давно намеравану промену изврши. Сматрао је да то ипак не може учинити на своју р^ку и да за то треба да добије претходно благослов Српске православне цркве и њених претставника. Кнез Петар је б'ио убеђен да тако крупан корак, који је годинама одлаган, не би смео, као добар син Светосавске цркве, да изврши без саизвољења и благослова врховног црквеног старешинства. Тога ради он се сбрагио тадашњем црногорском м.итрополиту Митрофану Бану с молбом, да он издејствује за ово благослов архиепископа београдског и мигрополита српског Михаила, сматрајуки да он, иако у емиграцији, спада под јурисдикцију православне цркве у Србији. Митрополит Митрофан обрати се писмом митрополиту Михаилу у Београд и убрзо добије од њега повољан одговор. Сагласан са тим, и митрополит Митрофан да свој благослов. Са благослозом два митрополита две српске правослаене државе кнез Петар и кнез Арсен приме св, Андрију Првозваног за новог заштитиника СЕога Дома и ново Крсно име Карађорђевића, Сусретљивост помирљивог и умног знаменитог српског јерарха митрополита Михаила умало да није довела до митрополитске кризе у Београду, у коме се владајуКим круговима нмје свидела ова његова веза са претенденстком династијом ван отаџбине.

Како је дошло до ове дефинитивне одлукв кнеза Петра да оствари жељу свога Оца кнеза Аленсандра и изабере св. Андрију за ново крсно име није до у детаље познато. Свакако да је на то утицало поштовање које је већ постојало у Дому Карађорђеви^а према Св. Андрији, а могуће и да је хтео да се много временски не удаљи од своје досадашње славе св. Климента. пошто је св, Андрија само пет дана после св. Климента. Највероватније је да су >и Кнез-Александар и Краљ Петар I св. Андрију изабрали по неком унутрашњем осећању да ће св. Андрија, као заштиткик Дома Карађорђеви^а, помоћи им да се врате у отаџбину. То су веровали и добро сверовали, као што су скори догађаји потврдиги. Није искључено да је ову жељу кнеза Александра потенцирало и његово бављење у Русији и можда какве успомене оданде, јер је познато да је св. Андрија Првозвани у Русији нарочито у вел!икој пошти. Интересантно је поменути да св. Кл:имента слави врло мали број породица и то готово искључиво у Карађорђевом родном крају, у паланачкој Јасеници, где ову славу славе Ја.нковиКи, Марковићи итд. Почетком повембра године 1890 готово св,и српски лјистови изван Србије донели су са Цетиња ово службено саопштење: „Јављамо свијема пријатељима књажева Петра и Арсенија А. Кара-ђорђевића, да су они, по одобрењу Првосвештеника наше свете православне цркве у државама српским, Њихових Високопреосвештенстава Господина Митрополита Михамла и Господина Митрополита Митрофана, промијенили своје досадашње Крсно име, св. Климента на св. Андрију Првозваног, и да ве^ од ове године почињу славити то своје ново Крсно име." Ове године наш млади Краљ са својим узвишеним Стрицем, Кнезом Намесником и Својом Браћом по педесети пут у Дому Карађорђевића пал!и свећу св. Андрији и слави своје Крсно име по старом народном обичају, као што се слави у сваком српском дому. Цео наш народ честита Им педесету славу и жели да заштитник Дома Карађорњеви^а, св. Андрмја Првозвани, чији се светитељски лик налази и на светим нашим војничким заставама, као заштитиник наше славне војске, вечно чува и штити Краљевски Дом и цео народ. Константин-Кока В. Саватијеви^ адвокат