Opštinske novine

916

Бео градске општин ске новине

још једног господара, читлук сахибију, који се сматрао за правог господара оела, а узимао је девето, и сељаци су му радили бесплат»о иман>е. 5. Ванредна давања: а) Сем редовних давања у новцу и у натури, Србима је нарочито тешко било плаћање Глобе, коју су на име новчане казне узимали и прикупљали турски чиновници (кадије, муселими и други). Ове су казне наплаћиване за рачун било самог султана, било државе, било спахије, било за саме чиновнике извршиоце. У овоме је било нарочито много злоупотреба. б) Нарочито тешка обавеза била је кулук, принудни бесплатан физички рад, који се сматрао као робија, јер су Срби о свом руху и круху радили, без плате и без икакве накнаде, било за државу, било за султана, било за везира, било за спахију, било за читлук-сахибију, било за друге чиновнике Турке. Због толиких силних и разноврсних дажбина, као и разних пљачки од стране јани-. чара, народ је потпуно осиромашио. И због тога народни певач, гуслар, овако описује прилике у Србији у песми „ Почетак бдне на дахије": Тад оголе сиротиња раја, Опаса се ликом и опутом, А Турци се рахат учинише, Обукоше свилу и кадиву, Оковаше у сребро и злато, Појахаше дебеле хатове Под седлима и под рахтовима. Србска земља, а турска судија, Турчин тужи, а Турчин ти суди: Правду тражиш, а неправду нађеш.... Од глоба се откупит' не можеш, Нит' зајазит' ненасите Турке..." II- Стање по ослобођењу С војничким успесима и победама и с променом политичких односа између поданика и господара настала је промена и у погледу фивансиских и привредних односа. Са увођешем домаћих власти у ослобођеној земљи мењао се постепено и дотадањи ред у финансиским и првиредним односима. Али се мора рећи да та промена у прво време није била онако нагла како је то било у погледу чисто војничког, физичког, разрачунавања, где је однос зависности био наједанпут и нагло измењен у корист Срба. Са сваком победом ослобођавао се један за другим крај земље и улазио у састав нове државе. Чак ое примећује и то да су Срби у финансиском погледу за прве две године свога устанка скупљали и давали султану арач, јер су и у том погледу хтели, у прво време, да покажу да су се они побунили само против дахија и јаничара, султанових одметника, а не и против самог сул-

тана. Па онда, док се не би израдио какав бољи систем, требало је наставити са старим, јер побуњени Срби у погледу новчаних и финансиских операција нису имали ни знања ни искуства, а нису хтели падати у анархију и неред. Они су радили добро, по инстинкту добрих државотвораца. 1. ПРИХОДИ Кад су, дакле, Срби, завладали својом земљом место Турака, онда су као народни приходи задржани и даље ови редовни приходи: а) арач, који је дотле скупљан за султана, скупљан је и даље у истом износу и за 1804 и 1805 год., па је био и предат Турцима. б) порез, који је за време Карађорђевог устанка узиман четири пута, скупљан је од стране војвода и предаван окружним судовима, магистратима, а износио је, према имовном стању појединаца, од 4 до 10 гроша на главу. Зна се, на пример, да је ваљевска нахија шдишње давала 80.000 а пожаревачка 100.000 гроша. в) десетак од хране и од винограда; овај приход скупљале су војводе и односиле у шанчеве на границу, или како би се рекло данашњим језиком на фронт, ради исхране војника, а нешто од тога ношено је и у господарев конак. Сем тога, за вишак неутрошене хране, нарочито жита, били су саграђени по селима амбари и кошеви у којима је та храна била сипана и чувана за случај потребе, кад омане летина или се због ратовања не стигне да произведе нова храна. Наши устаници су инстинктивно осећали потребу да и у том погледу за успешно ратовање осигурају резерве. То би, дакле, говорено данашњим језиком, били први наши силоси за људску храну. г ) двадесетак, то је приход од оваца, свиша !и говеда, а узимало ое на 20 грла по једно грло. д) прирез, ова врста прихода убирана је на тај начин што је био разрезиван на поједина села за подмирење ванредних потреба, као за дочек чиновника, за дочек руских официра и војника, или за какве сличне прилике. ђ) ж.ировина, по 4 паре од сваког свињчета за исхрану жиром у државним шумама; и овај приход су прикупљале војводе, сваки у свом крају, и предавали га народној каси. е) приход од новчаних казни, наплаћиван је од криваца по пресудама судова. ж) ђумруци (царине) на Границама, који су давати под закуп, а наплаћивало се по три гроша од 100 гроша од вредности. з) скеле, давате су такође под закуп појединцима. и) риболов, дават је исто тако под закуп. ј) приход од продаје турских приватнчх добара. Овај приход ниЈе био мали, нарочито