Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 459

Претоедник г. Јеврем Томић прелазећи на I свечани део оеднице који је поевећен два,деоетпетогодишњици Мојковачке битке, дао је реч г. Николи Премовићу, градском већнику. Г. Никола Премовић у своме дужем говору износећи историјски и м!орални значај Мојковачке битке између осталог рекао је: Захваљујући благонаклоној сугестији нашег Претоедника и пријатеља г. јеврема Томића излазим на ову говорницу да вам за неколико момената скреием ток гмисли са свакидашњих брига, господо већници, да би их упутио у апстрактни свет, свет идеја и духовни живот, у пространство нашег националног идеала, који је целој историји сриског народа служио као подлога за сва његова стремљења, његове напоре за стварање велике државе, њен просперитет и материјалну културу. Одвешћу вас на један догађај сјајан у нашој националној историји, догађај из времена наших напора у 1915 години, из времена сумрака нашег који је трајао неколико година. То је ратна епизода названа „Битка на Мојковцу". Главни историјски моменат те битке састоји се у томе што је ту самостална црногорска војска дала свој блесак и свој сјај за интересе ;и идеале српства и свој крвави ватромет последњи пут. Последњи пут због тога што је само три године доцније црнногорски народ ушао у велику заједницу Срба и Југословена, а њена славна армија постала је армија Краља Петра 1. Без карте хоћу у вашим мислима да створим географски рељеф, који је многима од вас и познат. На рељеф Дурмитора, Сињајевине, Беласице, Ком !Ова и Проклетије, тај природни бедем који ј-е одвајао стару Зету од старе Рашке. На тај масив потсетио сам вас због тога да вам покажем да на целом том простору нема пролазних путева нити прелаза из једне долине у другу сем малих превоја те је као такав послужио за стратегијски положај. На масиву од Дурмитора до Комова живе стара српска племена измучена под тер1етом вековног непријатеља која нису претстављала ону групацију каква се одржавала раније у овом планинском масиву, али су сачувала стару српску фамилијарну структуру. Ово напомињем стога да би вам било јасно ко се све на тим положајима борио и да укажем на то да се ту иије борило по модерном начину, батаљони, бригаде и дивизије, него су се борила та стара племена и те традиције. После отпора који су српске армије давале на Дунаву, Сави и Дрини и после слома тога отпора, тежња је била да се крене долином Мораве и долином Вардара на Југ надајући се да ће ое тамо срести савезници који нису дошли. Услед тога прекинут нам је пут те емо морали кренути на овај планински м!асив да би спасли голе животе у долини Зете. Дошли см1о до Пећи где смо сахранили цео наш ратни материјал а затим са голим животима допрли до Зете да ое тамо одморимо, да преви-

јем!о ране и да кренемо даље пут Скадра и мора. За време наших отступања, нашег слома и наших напора на Дунаву и Сави, црногорска самостална армија била је у Санџаку од Вишеграда до Јавора и Новог Г1азара. Та армија која је била на боку српских армија, бранила је цео тај простор и оперисала је под к€М !андом сердара генерала Јанка Вукотића. Под притиском непријатеља црнОгорска армија отступила је ка Санџаку и на тај начин сужавала круг, док се на крају то отступање свело баш на тај превој у Колашинској жупи код Мојковца — на М(ојковачким положајима,. На тим 1 положајима нашла се дивизија Петра Мартиновића, бригада дурмиторска и бјелопљска као и разне друге јединице црногорске, да у поеледњем моменту обезбеде кретање и прелаз нашим војнпцима, голим, босим и без оружјја у Зетску долину. Раније сам нарочито подвукао ко ое и како се овде борио, да је то била неорганизована војска без м !Одер |ног наоружања али национални дух тих времена није дозвољавао да се иде назад. Шта је кретало ова црногорска илемеаа напред? Да ли да спасу Црну Гору, да ли да обезбедв! своја М !атериј,ална добра, да ли да, спасу децу и жене, да ли да имају наде да ће после учињених напора добити слободу своје земље? Не! Они су: се ту борили исто онако као што су се борили њихови претци вековима само зато да спасу националну мисао, да спасу нациовалне идеале без обзира шта ће бити после. Ова црногор^ ска нлемена која су се борила на Мојковцу, борила су се с тога да би могли бити достојни из прошлости својих великих предака. Три године после ове битке створила се ова наша национална држава и тиме јс завршен један период лремона — наш прошли век. Прошло! је време када, су људи ове земље једући жир и корење од биља подносили све муке и напоре око стварања њеиог. Наступило је ново време када се у престоници чују често гласови да се не може волети ова земља јер се у њој гладује. Али то говоре само они који не познају довољно са колико су патње њихови претци ову земљу стварали и како су они тада гладовали. Заборављају да је боље гладан бити у својој земљи, него бити сити роб. (Аплауз). За овим се Претседник г. Јеврем Томић захвалио г. Николи Премовићу на топлом и лепом излагању, па је у зиак пажње, пиетета и поштовања ирема палим! јунацима у Мојг ковачКој битци позвао све присутне да стајањем и једним минутом ћутања одају пошту њиховим сенима. После овога на предлог г. Претседника упућен је телеграм г. Милошу Меденици, пуковнику у пензији, јунаку са Мојковца и претседнику Одбора за подизање споменика на }*