Opštinske novine

Београдске општ инске новине

наше науке, племените песнике, књижевнике и уметнике, од којих многи почивају данас у заборављеним и необележеним гробовима престоничког гробља, или далеко од Београда. Да Фонд има за свој задатак само остварење овог одужења знаменитим људима целе нациј^е уопште и престоног града посебно, то би било довољно да га окарактерише као ]едну велику тековину у комуналној политици Београдске општине. Међутим, то је само ^едан од његових задатака. Ни други по својој важности не заостају за прв^им. Естетско украшавање Гшца и његове ближе околине ваттоским галовича претставља други задатак Фонда. То је битни елеменат V стварању и изгоађивању уметничког лика једне вароши. Ватаоски радови расути по великом граду уноое ведрину у огромне блокове његових кУћа. Без тих украса, велике вароши, и кад су натпоавилниге изграђиване, пружају једнолику слику, одишу хладнођом, као да су без срца, а људи, ношени великоварошким вотлогом и трошени животном борбом, нем!а1У ва чему да одморе уморан поглед и да загреју душу. У једном великом граду, са стотинама хиљада становника, — а те одлике је Београд већ стекао, — неопходни су, скоро као и светлост стнца, чисто уметнички споменици, кош ће својом хармони ]ОМ И узвишеном лепотом да зраче и да оплемењују људе. Париз! — „град светлости" — свакако најлепши на свету, — може ли се и замислити без оног обиља вајарских радова који га красе, од ко^их су неки у целом свету познати. Најплем'енитије и најлепше црте у неупоредивом лику француске престонице су дивни уметнички споменици, толико речити у свом* вечном ћутању, на које човек наилази свуда, у зеленилу паркова, на раскршћима великих булевара, у мирним 1 и повученим улицама и на париским гробљим^а, тим боравиштима ишчезлих милиова људских створења. Колико људи, колико генерација се одморило и разведрило у Лук ^ сембуршком , врту пред племенитом лепотом оних вајарских радова пгго претстављају разигране и распеване фауне, или пред „Медичи]'ев 'ОМ чесмом", која одише по^езИ1ом пуном 1 мистерије. Ко није уздрхтао пред динамичном и полетном лепотом оне незаборавве групе — „Одлазак добровољаца" од Рида, исклесане на „Триумфалном луку". А дело Карпоа ,,Игра" на улазу у Оперу, саздано од снаге и љупкости, остало је кроз Многе деценије непресушни извор најчистијих емоција за хиљаде и хиљаде пролазника на том светском раскршћу. Па онај споменик „Мртвима" од Бартоломеа на улазу у Пер Лашез — главно париско гробље — својом неизгладивом упечатљивошћу јаче потсећа иосетиоце гробља на краткоћу и пролазност овоземаљског живота него и сами гробови. У овом погледу Београд је сасвим сирокЕашан, на прсте се могу избројати прави у-

метнички споменици наше престонице. Ова оскудност К01у правдају стотине разлога, ОД скора није тако упадљива, њу покрива грандиозни Мештровићев споменик „Незнаном јунаку , који са врха Авале баца на престоницу светлост своје вечне лепоте. Тош два Мештровићева дела: „Победник" и „Споменчк захвалности Француској" доминирају у спо.^вом уметничком богатству престонице, које је тек у стварању. Још од пре рата Калемегдан је украшен Роксандићевим кипом „Човек са змијом", чија грчевита лепота као да временом постаје све изражајнија, тако да ће се то истински уметничко дело истицати и онда када не буду тако усамљено у главном престоничком парку. Београдско гробље обилује богатим гробницама, а оскудно је уметничким спомјеницима. У монотоној и тужној слици нашег гробља издвајају се својом лепотом, пуноМ мира и утехе, Росандићев споменик Драшковићу и споменик на породичној гробници вајара Ђоке Јовановића, који је дело само1 уметника, названо од њега „Моја туга". И на овом пољу, — украшавање престонице вајарским радовим!а, — делатност Фонда може да буде благотворна. И овај задатак сам за себе, као и онај први, довољан је да покаже од коликог је значаја и од какве важности за Београд недавно створен Фонд. Обележ.авпње историјских места, што претставља трећи задатак Фонда, има исто тако своје велико значење. Кроз ово обележавање да се сагледати развој вароши у њеној историској перспективи. Обележавањем се евоцирају минули даљи или ближи историски догађаји, истичу се историски датуми, отимају се од заборава и предају на чување будућим нараштајима места на којима се десила велика историска збивања. Самим остварењем предњих задатака постиже се и испуњење овог трећег. Јер најтрајније и најубедљивије обележје једног значајног историског догађаја је с,ам споменик који оличава водећу личност тога догађаза, или чисто уметнички споменик, подигнут на месту сам^ог догађаја, који кроз своју хармоничну лепоту велича и слави догађај. За Београд, за његово тло, које је кроз векове бивало поприште најразличитијих догађаја, испуњење овог задатка је од нарочите важности. У непрекидном ланцу историских догађаја, који се вишеструко опасујући нашу престоницу протеже од далеких времена до недавне прошлости, има тако крупних и знаменитих, не само за Београдску огпптину него и за нашу националну целину, да нам основни дуг и пијетет имверативво налажу достојно обележавање оних места у Београду на којима су се ти догађаји збили. До сада и овде, због истих разлога као за предње задатке, скоро није ништа учињено. Да не идемо даље у прошлост, у сред престонице је ничим обележена Крсмановићева кућа, у којој је 1 децембра 1918 године проглашено наше Уједи-