Opštinske novine

Београдске општинске новине

био већ на измаку. Државни сабор, доневши горње о длуке, разишао се. Према тим одлукама опажала се свуда највећа равнодушност. Великаши оклевају са истављањем својих бандерија; касно стиже наређење за то. Многи се уопште не макоше. Ердељски војвода, од кога је краљ очекивао знатну помоћ, вазда је налазио изговора због свога оклевања, само да не мора војевати под командом највећег му непријатеља — палатина. Тиме су све ердељске војне снаге ископчане из заједничке акције. Ниже племство, кивно на дворску странку, равнодушно, остаје непомично. Анархија је захватила и градове; на њих разрезани војни допринос и порез или сасвим ускратише, или су дали много мање — и то касно. Београду би се ваљда могло најефикасније помоћи да се објавио крсташки рат против Турчина, те би се тако, ваљда, сакупила велика маса ратника из нижих друштвених слојева. Јован Хуњади је са Капистрановим крсташима извојевао сјајну победу код Београда 1456 год. Али страховита Дожина сељачка буна тек се пре седам година одиграла. Кметови по одредбама строгих закона из 1514 год. допадоше још под тежи јарам него пре. Услед тога великаши нису смели ни помишљати на крсташку војну. Средином јула још никога нема на одређеним зборним местима, Толни и Сенти. Тек пад Шапца и поплава Срема од Турака тргоше из крајње нехатности будимски двор и млади краљ, да би дао добар пример своме народу, 15 јуна крену из Будима са маленом четом од 200 коњаника и с неколико великаша к Тетењу 3 ). Овде је ЈБудевит дуго логоровао. Ратници не пристизаху. Краљ шаље писма на све стране великашима, жупанијама и градовима. Писмени позиви наилазе на слабе одзиве. 31 јула краљ још увек логорује у Тетењу а војска му је нарасла до 400 људи 4 ). 31 јула или 1 августа краљ се враћа у Будим. Првих дана августа стигоше у Будим нешто пољских, чешких и немачких чета. Тако беше сада на окупу до 4000 ратника. С овом војском 8 августа напушта Људевит по други пут Будим и долази поново у Тетењ — 15 км. од Будима. Палатин је за то време уређивао свој логор у Сенти, камо су такође споро и у малом броју пристизале бандерије. Краљева се војска из Тетења спушта полако ка југу десном обалом Дунава. Успут оскудица у новцу — као оно морска змија — мало-мало па тек подигне главу; тад је овај или онај новчани великаш испомагао краља погајмицама. 11 августа логорује краљ у Ерд-у, 6 км. од Те-

*) Магјпо 8апи(;о 223. То пише Ог1о из Будима 16 јула. Маззаго пак пише у своме писму из 1523 г. да је краљ кренуо из Будима 15 јула само са 60 коњаника (Маппо 5апи(:о 278). Опо 1,огепс — тадањи млетачки послапик на будимском двору — стално је слао извештаје млет. сињорији о угарским приликама. (Ма§у. Тбг1. Таг XXV ко1е1.). Маззаго беше тад секретар млетачког посланства у Будиму. 4 ) Маппо 5апи(;о 279,

тења. У логору се налажаху више црквених и световних великаша. Овде му један од њих позајми 2.000 форината за ратне потребе. 16 августа логорује краљ у Адоњу, 27 км. од Ерда. Број ратника се овде пење на б.ООО људи 5 ). Овде стиже вест да је Сулејман освојио Београд — варош, а посада се повукла у горњи град. 6 ) Та околност је изазвала нова наређења. Палатин добија заповест да са целом својом војском из Сенте одмах похита у Срем; ердељски војвода и неки великаши позвани су да са својим бандеријама пожуре у Бач (Бачка); жупаније такође тамо да пошљу своје чете те да се тамо уједине с војском краља који је и сам хитао у Бач. Палатин, сходно краљевој наредби, заиста се кренуо из Сенте у јужни део Бачке и једно време логоровао је код Футока на левој обали Дунава. Овде је натоварио три брода с топовима, барутом, ђуладима и животним намирницама, с намером да све то пошаље за Београд; но пошто је турска ратна флота крстарила све до Сланкамена — намера је осујећена. 7 ) Палатинова в ојска са одредима из тамишког подручја и са усташима из бачке жупаније нарасла је на 17—18.000 ратника. С оволиком снагом Хуњади би чуда стварао, али палатин Батори није био војсковођа. Најпре је чекао на ердељског војводу и, пошто овај не долази, најзад прелазн он (Батори) Дунав и продре у Срем. Ту се није дуго задржавао. У близини Митровице над пљачкашким четама Бали-бега одржи лаку победу и с неколико заробљених Турака — као ратним пленом повлачи се у Стари Петроварадин, на левој обали Дунава, преко од Петроварадина, где се улогори и за цело време војне остаде ту непомичан. 8 ) Краљева војска 18 августа напусти Адоњ, те које бродовљем, које пак копненим путем, додирујући Дуна-пентеле, Фелдвар и Пакш, повлачила се према Толни. Кретање том линијом беше сразмерно доста брзо, пошто је војска 22 августа већ логоровала код Толне — дакле пут од 77 км. превалила је за 4—5 дана. Код Толне је краљ продангубио више од две недеље. За то време скупљаху се чете; приспеше у логор жупаниски одреди с оне стране Дунава, бандерије загребачког бискупа и авраниског приората. 3 септембра, како пише Орио, млетачки посланик на будимском двору — беше у логору код Толне свега 20.000 људи. 9 ) Друге недеље месеца септембра већ се зуцкало о паду Београда. Постајала је бојазан, да ће Турчин прећи и Драву; — та пак водена линија уопште не беше заштићена. Стога нареди краљ да се војска крене на југ. 13 септембра логорује војска крај Бате, јужно од Толне на неких 34

5 ) Маг. 5апи1о, 232. 233. 6 ) Маг. 5апи1о, јђјј. 7 ) М. Т. Ет1. 1гбк II, 17 (Уегапсзјсз). 8 ) 2ау 183. Тиђего 371. бгегету 93. 9 ) Маппо 5апи1;о 239,