Opštinske novine

4

Сто шест година живота Државне штампарије у Београду

Почетком јула ове године навршиће се 106 година откако Државна штампарија постоји у Београду. Из Крагујевца је овде пресељена у времену између 1 јуна и 10 јула 1835 г. Последњи 22 број „Српских новина" — изишао је 1 јуна 1835 са напоменом' „пренумерантима да због премештања Књажеске типографије :из Крагујевца у Београд, за неколико недеља новине србске неће се моћи издавати". Први број „Српских новина" штампан у Београду изишао је 10 јула 1835 под нумером 23. Г де је била Државна штампарија по преселењу свом у Београд? О томе нам даје доста података акт Министарства финансија бр. 737 од 1 априла 1842, упућен Државном савету, а који се налази у Државној архиви: „Н>еговом1 светлошћу књазом нашим подизање новог зданија на плацу цинцарског хана, до саме типографије, дало је повода мислити да ће Његова светлост зидање продужавати и оним плацем! на коме је зданије у ком правителствена типографија ради, а које је заједно с плацем на коме је, добро бившем књазу Милошу принадлежеће. У истом зданију правитељство ништа нема од ообствености, до само то што је у њему, кад је типографија набајвљена и сместити се хтела неколико пенџера испросецала и што је више постојавшег ара соба једна постројена у којој се за типографију нужна артија суши." Да би се сазнале тачне намере кнежеве, министар финансија Павле Станишић отишао је кнезу Михаилу и том приликом дознао: „да ће се започето зданије како реченим плацем на коме је типографија, тако и противлежећим, т.ј. правителственим на коме је и зданије правителствено, у коме је апотека Мате јовановића, ако правителство њему с плацем уступи, продужити." Ако би му се уступило то државно имање, кнез је нудио у новој згради просторије за штампарију за 10 година без кирије, а апотеци за 5. г. са годишњом киријом од 120 дуката. Државни савет је тражио да штампарија бесплатно у новој згради станује 12 г. Од свега овог није било скоро ништа. Штампарија је остала на истом месту а апотека се је 1843 уселила у нову зграду, с лица ул. Краља Петра и у локал се улазило преко неколико степеница.

Тачно место на коме је бида ДрЉавна штампарија Зграда коју је кнез Михаило почео да зида 1842 то је „Старо здање", некад и хотел код „Јелена", ограничена улицама:, Краља Петра Грачаничком, Иванбеговом: и Чубрином. Та зграда, у којој се до пре 2 године налазила Железничка дирекција, срушена је и цео тај простор, ограђен тарабом и данас тако стоји. Сопственик тог имања сада је Народна банка. У оно доба, пред зидање, ситуација тог имања била је оваква: С горње стране, т.ј. од ул. Грачаничке па до ул. Чубрине, био је „Цинцарски хан", који је кнез Михаило купио 1841. На доњем делу тог имања биле су од 1834 до 1837 мензуланске штале, а до њих Државна штампарија. Због сена које се ту налазило, Државни савет је 1837 наредио да се штале уклоне, пошто је штампарији претила опасност од пожара. Испод штампарије је била „Брзакова кућа" у којој је био до 1839 конак књегиње Љубице. Ту зграду је зидао за рачун кнеза Милоша Наум Ичко и исту му је Милош или продао или поклонио. У априлу 1841, како пише у својим „финансијама" Мита Петровић, ту зграду је купила држава за типографију. После, вероватно 1842, кнез Михаило је ту зграду купио и исту је Краљица Наталија продала г. јанаћу Јанковићу 1911 год за 178.000 дин. Зграда је пре 2 год. срушена и једне знаменитости Београда нестало је. Мита Петровић, не помињући где је била штампарија до 1841, каже да се је она те године уселила у ту зграду, па, како је имала сувишних одељења, нека су издана под кирију Мати Јовановићу, апотекару. Међутим, као што ће се доцније видети, штампарија је у тој згради имала само две собе за смештај књига. Видеће се даље да је зграда штампарије била трошна и слаба, а међутим зграда коју Мита Петровић помиње, није била таква. Она је све до пре 2 год. била врло добро очувара и у шој се је налазила Београдска банка. Придиће у Штампарији 1839 Биће од интереса изнети какво је стање било у штампарији 1839. Она је тада имала: једног инспектора (управника) са платом од